1. Mojsijeva 3
3
Prvi greh, prokletstvo i prvo obricanje.
1Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu? 2A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu; 3samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. 4A zmija reče ženi: Nećete vi umreti; 5nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo. 6I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi. 7Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.
8I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. 9A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si? 10A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih. 11A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega? 12A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh. 13A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
14Tada reče Gospod Bog zmiji:
Kad si to učinila,
da si prokleta mimo svako živinče
i mimo sve zveri poljske;
na trbuhu da se vučeš
i prah da jedeš do svog veka.
15I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene
i između semena tvog i semena njenog;
ono će ti na glavu stajati
a ti ćeš ga u petu ujedati.
16A ženi reče:
Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš,
s mukama ćeš decu rađati,
i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog,
i on će ti biti gospodar.
17Pa onda reče Adamu:
Što si poslušao ženu
i okusio s drveta s kog sam ti zabranio
rekavši da ne jedeš s njega,
zemlja da je prokleta s tebe,
s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka;
18Trnje i korov će ti rađati,
a ti ćeš jesti zelje poljsko;
19Sa znojem lica svog ješćeš hleb,
dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet;
jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
20I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima. 21I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
22I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi. 23I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; 24i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.
اکنون انتخاب شده:
1. Mojsijeva 3: SRP1865
هایلایت
کپی
مقایسه
به اشتراک گذاشتن
می خواهید نکات برجسته خود را در همه دستگاه های خود ذخیره کنید؟ برای ورودثبت نام کنید یا اگر ثبت نام کرده اید وارد شوید
PUBLIC DOMAIN