1. Mojsijeva 27
27
Jakov dobija lukavstvom blagoslov prvenca. Isav radi svom bratu o glavi.
1Kad Isak ostare i oči mu potamneše, te ne videše, dozva Isava starijeg sina svog, i reče mu: Sine! A on odgovori: Evo me. 2Tada reče: Evo ostareo sam, ne znam kad ću umreti; 3uzmi oružje svoje, tul i luk, i izađi u planinu, te mi ulovi lov; 4i zgotovi mi jelo po mojoj volji, i donesi mi da jedem, pa da te blagoslovi duša moja dok nisam umro.
5A Reveka ču šta Isak reče sinu svom Isavu. I Isav otide u planinu da ulovi lov i donese. 6A Reveka reče Jakovu, sinu svom govoreći: Gle, čuh oca tvog gde govori s Isavom, bratom tvojim i reče: 7Donesi mi lov, i zgotovi jelo da jedem, pa da te blagoslovim pred Gospodom dok nisam umro. 8Nego sada, sine, poslušaj me šta ću ti kazati. 9Idi sada k stadu i donesi dva dobra jareta, da zgotovim ocu tvom jelo od njih, kako rado jede. 10Pa ćeš uneti ocu da jede i da te blagoslovi dok nije umro. 11A Jakov reče Reveci materi svojoj: Ali je Isav brat moj rutav, a ja sam gladak; 12može me opipati otac, pa će se osetiti da sam ga hteo prevariti, te ću navući na se prokletstvo mesto blagoslova. 13A mati mu reče: Neka prokletstvo tvoje, sine padne na mene; samo me poslušaj, i idi i donesi mi.
14Tada otišavši uze i donese materi svojoj; a mati njegova zgotovi jelo kako jeđaše rado otac njegov. 15Pa onda uze Reveka najlepše haljine starijeg sina svog, koje behu u nje kod kuće, i obuče Jakova mlađeg sina svog. 16I jarećim kožicama obloži mu ruke i vrat gde beše gladak. 17I dade Jakovu sinu svom u ruke jelo i hleb što zgotovi.
18A on uđe k ocu svom i reče: Oče. A on odgovori: Evo me; koji si ti, sine? 19I Jakov reče ocu svom: Ja, Isav tvoj prvenac; učinio sam kako si mi rekao; digni se, posadi se da jedeš lov moj, pa da me blagoslovi duša tvoja. 20A Isak reče sinu svom: Kad brže nađe, sine? A on reče: Gospod Bog tvoj dade, te izađe preda me. 21Tada reče Isak Jakovu: Hodi bliže, sine da te opipam jesi li sin moj Isav ili ne. 22I pristupi Jakov k Isaku ocu svom, a on ga opipa, pa reče: Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove. 23I ne pozna ga, jer mu ruke behu kao u Isava brata njegovog rutave: Zato ga blagoslovi; 24i reče mu: Jesi li ti sin moj Isav? A on odgovori: Ja sam. 25Tada reče: A ti daj, sine, da jedem lov tvoj, pa da te blagoslovi duša moja. I dade mu, te jede; pa mu donese i vino te pi.
26Potom Isak, otac njegov reče mu: Hodi sine, celivaj me. 27I on pristupi i celiva ga; a Isak oseti miris od haljina njegovih, i blagoslovi ga govoreći:
Gle, miris sina mog
kao miris od polja koje blagoslovi Gospod.
28Bog ti dao rose nebeske,
i dobre zemlje
i pšenice i vina izobila!
29Narodi ti služili
i plemena ti se klanjala!
Bio gospodar braći svojoj
i klanjali ti se sinovi matere tvoje!
Proklet bio koji tebe usproklinje,
a blagosloven koji tebe uzblagosilja!
30A kad Isak blagoslovi Jakova, i Jakov otide ispred Isaka oca svog, u taj čas dođe Isav brat njegov iz lova. 31Pa zgotovi i on jelo i unese ocu svom, i reče mu: Ustani, oče, da jedeš šta ti je sin ulovio, pa da me blagoslovi duša tvoja. 32A Isak otac njegov reče mu: Ko si ti? A on reče: Ja, sin tvoj, prvenac tvoj Isav. 33Tada se prepade Isak, i reče: Ko? Da gde je onaj koji ulovi i donese mi lova, i od svega jedoh pre nego ti dođe, i blagoslovih ga? On će i ostati blagosloven. 34A kad ču Isav reči oca svog, vrisnu glasno i ožalosti se veoma, i reče ocu svom: Blagoslovi i mene, oče. 35A on mu reče: Dođe brat tvoj s prevarom, i odnese tvoj blagoslov. 36A Isav reče: Pravo je što mu je ime Jakov, jer me već drugom prevari. Prvenaštvo mi uze, pa eto sada mi uze i blagoslov. Potom reče: Nisi li i meni ostavio blagoslov? 37A Isak odgovori, i reče Isavu: Eto sam ga postavio tebi za gospodara; i svu braću njegovu dadoh mu da mu budu sluge; pšenicom i vinom ukrepih ga; pa šta bih sada tebi učinio, sine? 38I Isav reče ocu svom: Eda li je samo jedan blagoslov u tebe, oče? Blagoslovi i mene, oče. I stade glasno plakati Isav.
39A Isak otac njegov odgovarajući reče mu:
Evo, stan će ti biti na rodnoj zemlji
i rosi nebeskoj ozgo.
40Ali ćeš živeti od mača svog,
i bratu ćeš svom služiti;
ali će doći vreme,
te ćeš pošto se naplačeš
skršiti jaram njegov s vrata svog.
41I Isav omrze ljuto na Jakova radi blagoslova, kojim ga blagoslovi otac, i govoraše u srcu svom: Blizu su žalosni dani oca mog, tada ću ubiti Jakova brata svog. 42I kazaše Reveci reči Isava sina njenog starijeg, a ona poslavši dozva Jakova mlađeg sina svog, i reče mu: Gle, Isav brat tvoj teši se time što hoće da te ubije. 43Nego, sine, poslušaj šta ću ti kazati; ustani i beži k Lavanu bratu mom u Haran. 44I ostani kod njega neko vreme dokle prođe srdnja brata tvog, 45dokle se gnev brata tvog odvrati od tebe, te zaboravi šta si mu učinio; a onda ću ja poslati da te dovedu odande. Zašto bih ostala bez obojice vas u jedan dan?
46A Isaku reče Reveka: Omrzao mi je život radi ovih Hetejaka. Ako se Jakov oženi Hetejkom, kakvom između kćeri ove zemlje, na šta mi život?
اکنون انتخاب شده:
1. Mojsijeva 27: SRP1865
هایلایت
کپی
مقایسه
به اشتراک گذاشتن
می خواهید نکات برجسته خود را در همه دستگاه های خود ذخیره کنید؟ برای ورودثبت نام کنید یا اگر ثبت نام کرده اید وارد شوید
PUBLIC DOMAIN