آیات محبوب کتاب مقدس از 1. Мојсијева 32

به اشتراک گذاشتن

»Нећеш се више звати Јаков«, рече онај, »него Израел, јер си се борио са Богом и са људима, и победио си.«

Онда онај рече: »Пусти ме, свиће дан.« Али Јаков одговори: »Нећу те пустити док ме не благословиш.«

Тако Јаков остаде сâм, а један човек се рвао с њим до сванућа.

Јаков то место назва Пениел, говорећи: »Јер видех Бога лицем у лице, а остадох жив.«

Када је онај видео да не може да га победи, дотаче зглоб Јаковљевог кука, па се Јакову кук ишчаши док се с њим рвао.

Онај га упита: »Како се зовеш?« Он одговори: »Јаков.«

Онда Јаков рече: »Молим те, кажи ми своје име.« Али онај одговори: »Зашто ме питаш за име?« И онда га тамо благослови.

нисам достојан све љубави и верности које си показивао према мени, свом слузи. Само штап сам имао када сам прешао преко реке Јордан, а сада од мене настадоше два табора.

Зато Израелци до дана данашњег не једу тетиву која је везана за зглоб кука, јер је Јаковљев зглоб био дотакнут баш код ње.

Онда се Јаков помоли: »Боже мог праоца Авраама, Боже мог оца Исаака, ГОСПОДЕ, који си ми рекао: ‚Врати се у своју земљу и својој родбини, и ја ћу учинити да ти буде добро,‘

Молим те, избави ме из руку мог брата Исава, јер се бојим да ће доћи и све нас побити, чак и мајке и децу.