Jovan 10
10
O dobrom pastiru i njegovom stadu.
1 Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk; 2a koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama. 3Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih; 4i kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov. 5A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi. 6Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.
7Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama. 8Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše. 9Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći. 10Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje. 11Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce. 12A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih; 13a najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju. 15Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce. 16I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir. 17Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem. 18Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.
19Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči. 20Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate? 21Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?
22A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima. 23I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom. 24A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno. 25Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me. 26Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah. 27Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu. 28I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. 29Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog. 30Ja i Otac jedno smo.
31A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. 32Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me? 33Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog. 34Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? 35Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti; 36kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji? 37Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi. 38Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu. 39Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.
40I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde. 41I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše. 42I mnogi verovaše Ga onde.
Currently Selected:
Jovan 10: SRP1865
Highlight
Copy
Compare
Share
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
PUBLIC DOMAIN
