Jovan 1
1
Večna je Reč postala telo. Svedočanstvo Krstiteljevo o Jagnjetu Božijem. Prvi Isusovi učenici.
1U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. 2Ona beše u početku u Boga. 3Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo. 4U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima. 5I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.
6Posla Bog čoveka po imenu Jovana. 7Ovaj dođe za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj. 8On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.
9Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. 10Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna. 11K svojima dođe, i svoji Ga ne primiše. 12A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo, 13koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.
14I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca. 15Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše. 16I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću. 17Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista. 18Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.
19I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti? 20I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos. 21I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam. 22A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe? 23Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
24I behu poslanici od fariseja, 25i zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok? 26Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a među vama stoji koga vi ne znate. 27On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj. 28Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.
29A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta. 30Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše. 31I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dođoh da krstim vodom. 32I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu. 33I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim. 34I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.
35A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih, 36i videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije. 37I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom. 38A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš? 39I reče im: Dođite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata. 40A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i iđahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra; 41on nađe najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nađosmo Mesiju, koje znači Hristos. 42I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.
43A sutradan namisli izići u Galileju, i nađe Filipa, i reče mu: Hajde za mnom. 44A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog. 45Filip nađe Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nađosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. 46I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dođi i vidi. 47A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva. 48Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom. 49Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev. 50Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog. 51I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i anđele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.
Currently Selected:
Jovan 1: SRP1865
Highlight
Copy
Compare
Share
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
PUBLIC DOMAIN
