2. Dnevnici 29
29
Jezekija čisti i osvećuje dom Gospodnji.
1Jezekiji beše dvadeset i pet godina kad poče carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Avija, kći Zaharijina. 2I činjaše što je pravo pred Gospodom sasvim kako je činio David otac njegov.
3Prve godine svog carovanja, prvog meseca, otvori vrata na domu Gospodnjem, i opravi ih. 4I sazva sveštenike i Levite, i sabra ih na istočnu ulicu, 5i reče im: Čujte me, Leviti, osveštajte se sada i osvetite dom Gospoda Boga otaca svojih, i iznesite nečistotu iz svetinje. 6Jer sagrešiše oci naši i činiše što je zlo pred Gospodom Bogom našim, i ostaviše ga; i odvratiše lice svoje od šatora Gospodnjeg i okrenuše mu leđa; 7i zatvoriše vrata od trema, i pogasiše žiške, i kadom ne kadiše, niti žrtava paljenica prinosiše u svetinji Bogu Izrailjevom. 8Zato se razgnevi Gospod na Judu i na Jerusalim, te ih dade da se potucaju, i da budu čudo i podsmeh, kako vidite svojim očima. 9Jer, eto, padoše oci naši od mača, i sinovi naši i kćeri naše i žene naše zarobiše se zato. 10Sada dakle naumio sam zadati veru Gospodu Bogu Izrailjevom, da bi se odvratila od nas žestina gneva Njegovog. 11Sinovi moji, ne oklevajte više, jer je vas izabrao Gospod da stojite pred Njim i služite mu, i da mu budete sluge i da mu kadite.
12Tada ustaše Leviti Mat sin Amasajev i Joilo sin Azarijin od sinova Katovih; a od sinova Merarijevih Kis sin Avdijev i Azarija sin Jaleleilov; i od sinova Girsonovih Joah sin Zimin i Eden sin Joahov; 13i od sinova Elifasanovih Simrije i Jeilo, i od sinova Asafovih Zaharija i Matanija; 14i od sinova Amonovih Jeilo i Simej, i od sinova Jedutunovih Semaja i Ozilo; 15i skupiše braću svoju, i osveštavši se dođoše, kako beše zapovedio car po reči Gospodnjoj, da očiste dom Gospodnji. 16I ušavši sveštenici u dom Gospodnji da ga očiste, iznosiše svu nečistotu što nađoše u crkvi Gospodnjoj u trem doma Gospodnjeg; a Leviti kupiše i iznosiše napolje na potok Kedron. 17A počeše osvećivati prvog dana prvog meseca; a osmog dana tog meseca uđoše u trem Gospodnji, i osvećivaše dom Gospodnji osam dana, i šesnaestog dana prvog meseca svršiše. 18Potom dođoše k caru Jezekiji i rekoše: Očistismo sav dom Gospodnji i oltar za žrtve paljenice i sve sudove njegove i sto za postavljanje i sve sudove njegove, 19i sve sudove koje beše bacio car Ahaz dokle carovaše grešeći, i spremismo i osvetismo, i eno ih pred oltarom Gospodnjim.
20Potom car Jezekija usta rano, i sazva upravitelje gradske, i otide u dom Gospodnji. 21I dovede sedam junica i sedam ovnova i sedam jaganjaca i sedam jaraca za greh, za carstvo i za svetinju i za Judu; i reče sinovima Aronovim sveštenicima da prinesu na oltaru Gospodnjem. 22Tada zaklaše goveda, i sveštenici uzevši krv njihovu pokropiše oltar; zaklaše i ovnove, i krvlju njihovom pokropiše oltar; i zaklaše jaganjce i krvlju njihovom pokropiše oltar. 23Potom dovedoše jarce za greh pred cara i pred zbor, i oni metnuše ruke svoje na njih. 24I zaklaše ih sveštenici, i očistiše krvlju njihovom oltar na očišćenje svemu Izrailju, jer car zapovedi da se za sav narod Izrailjev prinese žrtva paljenica i žrtva za greh.
25I postavi Levite u domu Gospodnjem s kimvalima i psaltirima i guslama, kako beše zapovedio David i Gad videlac carev i Natan prorok; jer od Gospoda beše zapovest preko proroka Njegovih. 26I tako stajahu Leviti sa spravama Davidovim a sveštenici s trubama. 27Tada zapovedi Jezekija da prinesu žrtvu paljenicu na oltaru. I kad se poče žrtva paljenica, poče se pesma Gospodnja uz trube i sprave Davida, cara Izrailjevog. 28I sav se zbor klanjaše, i pevači pevahu i trubači trubljahu, i to sve dokle se ne svrši žrtva paljenica. 29A kad svršiše žrtvu, car i svi koji behu s njim padoše i pokloniše se. 30Potom reče car i knezovi Levitima da hvale Gospoda rečima Davidovim i Asafa videoca; i hvališe s velikim veseljem, i savivši se pokloniše se.
31Tada Jezekija progovori i reče: Sada posvetiste ruke svoje Gospodu, pristupite i donesite prinose i žrtve zahvalne u dom Gospodnji. I donese sav zbor prinose i žrtve zahvalne, i ko god beše voljnog srca žrtve paljenice. 32I na broj beše žrtava paljenica što donese zbor, sedamdeset volova, sto ovnova, dvesta jaganjaca, sve za žrtvu paljenicu Gospodu; 33a drugih stvari posvećenih beše šest stotina volova i tri hiljade ovaca. 34Ali malo beše sveštenika, te ne mogahu drati svih žrtava paljenica; zato im pomagahu braća njihova Leviti, dokle se ne svrši posao i dokle se ne osveštaše drugi sveštenici; jer Leviti behu radiji osveštati se nego sveštenici. 35I beše vrlo mnogo žrtava paljenica s pretilinom od žrtava zahvalnih i naliva na žrtve paljenice. Tako bi povraćena služba u domu Gospodnjem. 36I radovaše se Jezekija i sav narod, što Bog upravi narod, jer ovo bi naglo.
Currently Selected:
2. Dnevnici 29: SRP1865
Highlight
Copy
Compare
Share
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
PUBLIC DOMAIN
