YouVersion Logo
Search Icon

Еванђеље по Матеју 27

27
Јудина смрт
(Дап 1,18-19)
1Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. 2Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату.
3Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, 4говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.«
Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.«
5Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се.
6Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.«
7Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. 8Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. 9Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије:
»Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, 10и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.«#27,9-10 в. Зах 11,12-13; Јер 19,1-13; 32,6-9.
Исус пред Пилатом
(Мк 15,2-5; Лк 23,3-5; Јн 18,33-38)
11А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?«
Исус му рече: »Тако је као што кажеш.«
12А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао.
13Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?«
14Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди.
Исус осуђен на смрт
(Мк 15,2-5; Лк 23,13-25; Јн 18,39–19,16)
15А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. 16Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава.
17Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?«
18Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.«
20Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен.
21Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?«
»Вараву!« одговорише они.
22»А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он.
А они сви рекоше: »Нека буде распет!«
23»Какво је зло учинио?« упита их.
Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!«
24Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!«
25А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!«
26Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну.
Војници се ругају Исусу
(Мк 15,16-20; Јн 19,2-3)
27Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. 28Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. 29Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!«
30Потом су га пљували и ударали трском по глави. 31Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну.
Распеће
(Мк 15,21-32; Лк 23,26-43; Јн 19,17-27)
32Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. 33Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – 34дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. 35Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. 36Онда седоше тамо да га чувају.
37А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја.
38Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране.
39А пролазници су га вређали. Махали су главама 40и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!«
41Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: 42»Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. 43Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘«
44А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети.
Исусова смрт
(Мк 15,33-41; Лк 23,44-49; Јн 19,28-30)
45Од поднева до три сата#27,45 Од поднева до три сата Дословно: од шестог до деветог часа. завлада тама по целој земљи. 46Око три сата#27,46 Око три сата Дословно: Око деветог часа. Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«#Пс 22,1
47Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!«#27,47 Зове Илију Име Илија на хебрејском језику звучи слично речи »ели« из 46. стиха.
48Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије.
49»Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.«
50А Исус опет повика из свега гласа и издахну.
51Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. 52Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, 53који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима.
54Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!«
55А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. 56Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова.
Исусова сахрана
(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)
57Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. 58Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. 59Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, 60па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. 61А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.
Стража код гроба
62Сутрадан, то јест дан после Припреме#27,62 Припреме То јест: петка., првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату 63и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ 64Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«
65А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«
66И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.

Highlight

Share

Copy

None

Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in

YouVersion uses cookies to personalize your experience. By using our website, you accept our use of cookies as described in our Privacy Policy