Еванђеље по Матеју 26
26
Завера против Исуса
(Мк 14,1-2; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)
1Када је Исус све ово изговорио, рече својим ученицима: 2»Ви знате да је за два дана Пасха, и Сина човечијега ће предати да буде распет.«
3Тада се првосвештеници и старешине народа окупише у двору првосвештеника који се звао Кајафа 4и договорише се да Исуса на превару ухвате и убију.
5»Али не за време празника«, рекоше, »да се народ не побуни.«
Помазање у Витанији
(Мк 14,3-9; Јн 12,1-8)
6А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. 7Док је лежао за трпезом, приђе му једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти и изли је на његову главу.
8Када су то ученици видели, почеше да негодују.
»Чему то расипништво?« рекоше. 9»То је могло скупо да се прода и да се раздели сиромасима.«
10А Исус је знао о чему говоре, па их упита: »Зашто гњавите ову жену? Учинила ми је добро дело. 11Јер, сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати. 12Када је излила ову мирисну помаст на моје тело, учинила је то за моју сахрану. 13Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало ово еванђеље, говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
Јуда се договара да изда Исуса
(Мк 14,10-11; Лк 22,3-6)
14Тада један од Дванаесторице – онај који се звао Јуда Искариотски – оде првосвештеницима 15и упита их: »Колико сте вољни да ми дате ако вам га издам?«
Они му понудише тридесет сребрњака 16и он отада поче да тражи повољну прилику да им га изда.
Исус једе пасхалну вечеру с ученицима
(Мк 14,12-21; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)
17Првога дана Празника бесквасног хлеба ученици приђоше Исусу и упиташе га: »Где хоћеш да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
18»Идите у град к томе и томе«, рече им он, »и реците му: ‚Учитељ каже: »Мој час је близу. Код тебе ћу славити Пасху са својим ученицима.«‘«
19И ученици учинише како им је Исус наредио и спремише пасхалну вечеру.
20Када је пало вече, Исус са Дванаесторицом леже за трпезу.
21»Истину вам кажем«, рече он док су јели, »један од вас ће ме издати.«
22Они се веома ражалостише, па га један за другим упиташе: »Да нећу ја, Господе?«
23»Онај који је са мном умочио руку у зделу«, одговори Исус, »тај ће ме издати. 24Син човечији ће отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
25А његов издајник Јуда упита: »Да нисам ја, Раби?«
Исус му одговори: »Тако је као што кажеш.«
Господња вечера
(Мк 14,22-26; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)
26Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па даде ученицима, говорећи: »Узмите и једите – ово је моје тело.«
27Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, говорећи: »Пијте из ње сви, 28јер ово је моја крв, крв савеза#26,28 крв савеза У неким рукописима стоји: крв новог савеза., која се пролива за многе, за опроштење греха. 29Кажем вам: више нећу пити од овог лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, с вама пити у Царству мога Оца.«
30Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мк 14,27-31; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)
31Тада им Исус рече: »Сви ћете се ноћас о мене саблазнити. Јер, записано је:
‚Ударићу пастира,
и овце из стада ће се раштркати.‘#Зах 13,7
32Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
33А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне о тебе, ја се никад нећу саблазнити!«
34»Истину ти кажем«, рече му Исус, »још ноћас, пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
35Петар му рече: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«
А тако рекоше сви ученици.
Исус се моли у Гетсиманији
(Мк 14,32-42; Лк 22,39-46)
36Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«
37Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, 38па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«
39Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
40Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.
»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. 41Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
42Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«
43Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. 44Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.
45Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. 46Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
Исус издан и ухваћен
(Мк 14,43-50; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)
47И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.
48А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«
49И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.
50»Пријатељу«, рече му Исус, »зашто си дошао?«
Тада људи приђоше, пограбише Исуса и ухватише га. 51А један од оних који су били са Исусом посегну за својим мачем и исука га, па удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
52Тада му Исус рече: »Врати свој мач на његово место, јер сви који се мача маше, од мача ће и погинути. 53Зар мислиш да не бих могао да замолим Оца да ми сада пошаље више од дванаест легија анђела? 54Али, како би се онда испунила Писма која кажу да мора да буде овако?«
55Онда рече светини: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. Сваког дана сам седео у Храму и учио народ, и нисте ме ухватили. 56Али, све се ово догодило да се испуни оно што су написали пророци.«
Тада га сви ученици оставише и побегоше.
Исус пред Синедрионом
(Мк 14,53-65; Лк 22,54-55, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)
57Они који су ухватили Исуса, одведоше га првосвештенику Кајафи, код кога су се окупили учитељи закона и старешине. 58А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па уђе унутра и седе са слугама да види шта ће се догодити.
59Првосвештеници и цео Синедрион почеше да траже неки лажан доказ против Исуса, да би могли да га погубе, 60али га не нађоше, иако је дошло много лажних сведока.
На крају дођоше двојица 61и рекоше: »Овај је рекао: ‚Могу да порушим Божији Храм и да га поново саградим за три дана.‘«
62Онда устаде првосвештеник и упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
63Али Исус је ћутао.
Првосвештеник му рече: »Заклињем те Богом живим, реци нам да ли си ти Христос, Син Божији?«
64»Тако је како кажеш«, рече Исус. »И кажем свима вама: од сада ћете видети Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази на небеским облацима.«
65Тада првосвештеник раздера своју одећу и рече: »Похулио је! Шта нам још требају сведоци! Ето, сад сте чули хулу! 66Шта мислите?«
А они одговорише: »Заслужио је смрт!«
67Онда су га пљували у лице и ударали песницама, а други су га шамарали, 68говорећи: »Пророкуј нам, Христе! Ко те ударио?«
Петар се одриче Исуса
(Мк 14,66-72; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)
69А Петар је седео напољу, у дворишту.
Приђе му једна слушкиња и рече: »И ти си био са Исусом Галилејцем!«
70Али он то пред свима порече рекавши: »Не знам о чему говориш.«
71Када је изашао у предње двориште, угледа га једна друга, па рече онима који су тамо стајали: »Овај је био са Исусом Назарећанином!«
72Петар то опет порече, заклевши се: »Не познајем тог човека.«
73Мало касније, они који су тамо стајали приђоше Петру и рекоше: »Ти си заиста један од њих! Одаје те говор!«
74А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем тог човека!«
Истог часа огласи се петао 75и Петар се сети речи које је Исус изрекао: »Пре него што се петао огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, па изађе напоље и горко заплака.
Currently Selected:
Еванђеље по Матеју 26: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International