Еванђеље по Луки 2
2
Исусово рођење
(Мт 1,18-25)
1У то време цар Август издаде наредбу да се попише становништво целог света#2,1 целог света То јест: Римског царства.. 2Био је то први попис извршен док је Квириније управљао Сиријом. 3Сви су ишли да се попишу, свако у свој град, 4па тако и Јосиф из града Назарета у Галилеји оде у Јудеју, у Давидов град Витлејем – јер је био из Давидове куће и лозе – 5да се упише са својом вереницом Маријом, која је била у другом стању. 6Док су били тамо, дође време да се Марија породи, 7и она роди свога сина првенца, па га пови у пелене и стави у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
Пастири и анђели
8А у том крају су боравили пастири и ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9Њима се појави Господњи анђео и обасја их Господња слава, па се веома уплашише.
10»Не бојте се«, рече им анђео, »јер вам доносим радосну вест која ће веома обрадовати сав народ: 11данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ – Христос Господ. 12А ово ће вам бити знак: наћи ћете дете повијено у пелене како лежи у јаслама.«
13Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске#2,13 небеске војске То јест: анђелâ., хвалећи Бога и говорећи:
14»Слава Богу на висини,
а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«
15Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«
16Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. 17А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. 18Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, 19а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. 20Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.
Исуса доносе у Храм
21Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.
22Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу 23– као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа«#2,23 в. 2. Мојс 13,2, 12. 24– и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«#3. Мојс 12,8.
25А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух 26и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. 27Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, 28Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:
29»Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,
као што си и обећао.
30Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
31које си припремио пред очима#2,31 очима Дословно: лицем. свих народа –
32светлост за просветљење незнабожаца#2,32 за просветљење незнабожаца Или: за откривење незнабошцима.
и на славу свога народа, Израела.«
33А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.
34Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, 35да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«
36Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, 37а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. 38Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење#2,38 избављење Или: откупљење. Јерусалима.
39Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. 40А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.
Дечак Исус у Храму
41Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. 42Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. 43По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. 44Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, 45па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. 46После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. 47А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.
48Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«
49А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«
50Али они не разумеше шта им је рекао.
51Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. 52Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.
Currently Selected:
Еванђеље по Луки 2: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International