4. Мојсијева 12
12
Марија, која је гунђала, огубави се.
1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. 3А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи. 4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. 6И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. 7Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија? 9И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 12Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 14А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена. 15Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. 16После тога народ је отишао из Асирота и улогорио се у пустињи Фаран.
Currently Selected:
4. Мојсијева 12: DK
Highlight
Copy
Compare
Share
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
4. Мојсијева 12
12
Марија, која је гунђала, огубави се.
1И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ. 3А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи. 4И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје. 6И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну. 7Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 8Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија? 9И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 12Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 13И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 14А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена. 15Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена. 16После тога народ је отишао из Асирота и улогорио се у пустињи Фаран.