Luka 10

Isus šalje sedamdeset dvojicu učenika

1Gospod poslije toga izabere još sedamdeset dvojicu učenika i pošalje ih po dvojicu da idu pred njim u svaki grad i mjesto kamo je kanio ići. 2Govorio im je: „Žetva je velika, ali je radnika malo. Molite zato gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu. 3Idite! Šaljem vas, evo, kao janjad među vukove. 4Ne nosite sa sobom ni novac, ni torbu, ni obuću. Putem ne pozdravljajte nikoga. 5Kad uđete u neku kuću, najprije kažite: Mir ovoj kući! 6Bude li tamo ko dostojan mira, vaš će se mir spustiti na njega. U protivnom, vaš će se mir vratiti vama. 7Kad dođete u neku kuću, ne prelazite više iz jedne u drugu. Ostanite na jednome mjestu, te jedite i pijte što vam daju, jer radnik zaslužuje plaću. 8Kad uđete u neki grad i tamo vas prime, jedite što vam ponude. 9Liječite bolesne i kazujte im: Približilo vam se Božije carstvo! 10Ali kad uđete u neki grad pa vas ne prime, izađite na ulicu pa recite: 11Čak i prašinu što nam se uhvatila za noge otresamo sa sebe. Ali znajte da je Božije carstvo blizu! 12Kažem vam da će i Sodomi na Sudnjem danu biti lakše nego tome gradu. 13Teško tebi, Horozaine! Teško tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čudesa koja su se zbila u vama, tamo bi se ljudi već odavna obratili, te sjedili u kostrijeti i pepelu. 14Ali Tiru i Sidonu bit će lakše na Sudu nego vama. 15A ti, Kafarnaume, zar se misliš do Neba uzdignuti? Strovalit ćeš se u podzemlje.” 16Zatim reče učenicima: „Ko vas sluša, mene sluša, a ko vas odbaci, mene je odbacio. Ko odbacuje mene, odbacuje Onoga Koji me je poslao.”

Učenici se vraćaju

17Kad se sedamdeset dvojica učenika vratiše, radosno kazaše: „Gospode, čak nam se i zlodusi pokoravaju u tvoje ime.” 18„Da”, reče im on, „vidio sam Đavola kako kao grom pada s Neba. 19Dao sam vam, eto, vlast nad svakom neprijateljskom silom, da gazite zmije i škorpije. Ništa vam neće moći nauditi. 20Ali nemojte se radovati tome što vam se zlodusi pokoravaju. Radujte se što su vaša imena zapisana na Nebesima.”

Isus zahvaljuje Ocu

21Isusa zatim ispuni radost u Svetome Duhu i on reče: „Slavim Te, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si to skrio od mudrih i umnih, a objavio onima koji su poput djece. Da, Oče, Tebi se tako svidjelo učiniti. 22Otac mi je sve predao u ruke. Niko, zapravo, ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina i onih kojima to Sin objavi.” 23Okrenu se zatim prema učenicima te im nasamo reče: „Blago očima koje gledaju ono što vi gledate. 24Kažem vam, mnogi su vjerovjesnici i carevi željeli vidjeti šta vi gledate, ali nisu vidjeli; željeli su čuti šta vi čujete, ali nisu čuli.”

Milosrdni Samarićanin

25Jednom neki poznavalac Zakona ustane i upita Isusa s namjerom da ga kuša: „Učitelju, šta mi valja činiti da baštinim Vječni život?” 26„Šta piše u Zakonu? Šta tamo čitaš?”, upita ga Isus.

27„Voli Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svom pameti svojom, a svojega bližnjega kao samoga sebe,” odgovori čovjek. 28„Tako je”, reče Isus. „Čini tako, pa ćeš živjeti.” 29Ali želeći se opravdati, on upita Isusa: „A ko mi je bližnji?”

30Isus mu odgovori poredbom: „Nekog su čovjeka koji je putovao iz Jerusalema u Jerihon napali razbojnici, te ga svukli, pretukli i ostavili polumrtva. 31Tuda je slučajno prolazio svećenik. Kad vidi polumrtvog čovjeka, zaobiđe ga i ode. 32Naiđe zatim i levit. Kad ga vidi, također ga zaobiđe i ode. 33Zatim pristigne i Samarićanin, koji je tuda putovao. Kad ugleda čovjeka, sažali se nad njim. 34Priđe mu, očisti mu rane uljem i vinom te ih previje. Podigne ga zatim na magarca i prebaci do svratišta, pa ga je tamo njegovao. 35Sutradan dade domaćinu svratišta dva denara i kaže: Brini se o njemu. Potrošiš li više, platit ću ti na povratku.

36Šta kažeš, koji je od te trojice bio bližnji čovjeku kojeg su napali razbojnici?” 37„Onaj koji mu se smilovao i pomogao mu”, reče čovjek. Isus mu nato veli: „Idi, i ti čini tako.”

Marta i Marija

38Putujući dalje, Isus i učenici uđu u neko selo. Tu ga neka žena, po imenu Marta, primi u svoj dom. 39Njezina sestra Marija sjedila je do Gospodovih nogu i slušala šta govori. 40A Marta je bila toliko zauzeta pripremanjem i posluživanjem da mu se došla požaliti: „Gospode, zar ti uopće ne mariš što me je sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj da mi pomogne!” 41Ali Gospod joj odgovori: „Marta, Marta! Brineš se i uznemiruješ oko mnogih stvari. 42A jedno je neophodno. Marija je izabrala bolje i to joj se neće oduzeti.”

Currently Selected:

Luka 10: Bba

Highlight

Compare

Copy