Postanak 27
27
Jakov i blagoslov
1Kada je Isak već bio ostario i kad mu se oči pomutiše, tako da nije više vidio, pozove Ezava, svoga starijeg sina, i reče mu: „Sine moj!” A on odgovori: „Tu sam!” 2I Isak reče: „Gle, star sam i ne znam dan svoje smrti. 3Zato uzmi svoju opremu, tobolac svoj i luk, te pođi u polje i ulovi divljač, 4i spremi mi ukusno jelo, kao što ja volim, i donesi mi da jedem, da te duša moja blagoslovi prije no što umrem!”
5Rebeka je slušala dok je Isak ovo govorio Ezavu. I Ezav izađe na polje da bi ulovio divljač i donio ocu. 6Tad Rebeka reče svome sinu Jakovu: „Gle, ja sam čula kako tvoj otac kaza bratu tvome Ezavu: 7‘Donesi mi divljač i spremi ukusno jelo da jedem i kako bi te blagoslovio pred licem Gospoda prije nego što umrem!’ 8Poslušaj me sada, sine moj, pažljivo me slušaj i uradi kako ti kažem: 9Otiđi do stada i dovedi mi dva dobra jareta da ocu tvome napravim jelo ukusno, onako kako on voli. 10To ćeš ocu svome odnijeti; kako bi jeo i kako bi te blagoslovio prije svoje smrti!” 11A Jakov odgovori svojoj majci Rebeki: „Vidi, moj brat Ezav je čovjek dlakav, a ja sam bez dlaka! 12Možda me moj otac dotakne. Tada bi u očima njegovim ispao lažov; tako bi prokletstvo na sebe navukao, a ne blagoslov!” 13Tad mu majka reče: „Neka tvoje prokletstvo na mene padne, sine! Samo se pokori mome glasu, otiđi i dovedi mi ih!”
14Tad on ode i dovede ih majci svojoj i ona spremi ukusno jelo, onako kako otac voli. 15Rebeka uzme i najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, koje je imala u kući svojoj, i odjene u njih Jakova, svoga mlađeg sina. 16A kože jareće mu obavi oko ruku i oko golog djela vrata. 17Zatim dade u ruke svoga sina Jakova ukusno jelo i hljeb koji je spravila.
18I on ode svome ocu i reče: „Oče moj!” A on odgovori: „Ovdje sam! Koji si ti, sine?” 19A Jakov reče ocu svome: „Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin; učinio sam kako si rekao. Sad ustani, pa sjedi i jedi od mog ulova da bi me duša tvoja blagoslovila!” 20Ali Isak reče sinu svome: „Sine, kako si tako brzo uspio?” A on odgovori: „Gospod, tvoj Bog, bio je milostiv!” 21Ali Isak reče Jakovu: „Priđi bliže sine, da te dotaknem, da vidim jesi li stvarno moj sin Ezav, ili nisi!” 22I Jakov priđe svome ocu Isaku, i kada ga dotače reče Isak: „Glas je Jakovov, ali su ruke Ezavove!” 23Ali on ga ne prepozna, jer mu ruke bijahu dlakave kao ruke brata njegova Ezava. 24I on ga upita: „Da li si stvarno moj sin Ezav?” A Jakov odgovori: „Jesam!” 25Tad reče: „De, donesi mi divljač da jedem, pa da te duša moja blagoslovi!” A on mu prinese jelo i vino te on pi.
26I Isak, otac njegov, mu reče: „Priđi, sine moj, i poljubi me!” 27I on priđe te ga poljubi. I kada osjeti miris njegove odjeće, blagoslovi ga te reče:
„Gle, miris sina moga
je miris polja
koje Gospod blagoslovi!
28Neka ti Bog podari rosu nebesku
i svu plodnost zemlje,
žita obilato i vina.
29Neka ti narodi služe,
i narodi neka se klanjaju pred tobom.
Gospodar budi braći svojoj,
i neka se sinovi majke tvoje
klanjaju pred tobom.
Neka su prokleti oni
koji te proklinju,
a blagoslovljeni oni
koji te blagosiljaju!”
30I samo što je Isak blagoslovio Jakova, a Jakov tek izašao od oca svoga, vrati se njegov brat Ezav iz lova. 31I on spremi jelo ukusno i odnese ocu te reče: „Ustani, moj oče, i jedi od divljači sina tvoga, kako bi me duša tvoja blagoslovila.” 32Tad mu odgovori otac njegov Isak: „Ko si ti?” A on reče: „Ja sam tvoj prvorođeni sin, Ezav.” 33Tad se Isak silno užasnu i reče: „Ko je onda lovac koji je divljač ulovio i meni već donio? Jeo sam prije no što si došao, onoga sam blagoslovio i blagoslovljen će ostati.” 34I kad Ezav ču riječi oca svoga, vrisnu te gorko zaplaka, i reče: „Blagoslovi i mene, moj oče!” 35Ali on reče: „Tvoj brat je došao s prevarom i oteo ti blagoslov!” 36Tad on reče: „S pravom se on zove Jakov, jer me do sada dva puta prevario! Moje prvorodstvo mi je oduzeo i gle, sada mi uze i blagoslov. Zar nisi i za me sačuvao blagoslov?”
37Tad odvrati Isak Ezavu: „Gle, učinio sam ga tvojim gospodarem i svu mu braću kao sluge darovao; blagoslovio sam ga žitom i vinom. Šta sad mogu učiniti za tebe, sine moj?” 38A Ezav reče ocu: „Zar samo jedan blagoslov imaš, oče?” I Ezav jeknu i zaplaka. 39Tad mu Isak, otac njegov, reče:
„Gle, daleko od plodne zemlje
dom će tvoj biti
i daleko od rose
odozgo s neba.
40Od mača svoga ćeš živjeti
i bratu svome služiti;
ali kada se pobuniš
jaram ćeš njegov
s vrata svoga zbaciti.”
41I Ezav poče mrzjeti Jakova zbog blagoslova kojim ga otac blagoslovi; i Ezav pomisli u srcu svome: „Nije daleko vrijeme, kada će oca moga oplakivati, tad ću Jakova, brata svoga, ubiti.” 42Tad Rebeki to jave. I ona pozva Jakova, svoga mlađega sina, te mu reče: „Pazi, tvoj ti se brat Ezav želi osvetiti i ubiti te!” 43A sada poslušaj mene, sine moj: „Pođi i bježi mome bratu Labanu u Haran, 44i ostani tamo neko vrijeme dok se srdžba tvoga brata smiri, 45i dok se gnjev njegov skine s tebe i on zaboravi što si mu učinio. Tada ću poslati po tebe i odande te dovesti. Zašto da vas u jednom danu obojicu izgubim?”
46I Rebeka reče Isaku: „Meni je život dojadio zbog ovih Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi od kćeri Heta, kao što su ove mještanke, šta će mi onda život!”
Currently Selected:
Postanak 27: Bba
Highlight
Share
Compare
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini
