Еванђеље по Јовану 5
5
Излечење одузетога
1После тога је био јудејски празник, па Исус оде у Јерусалим. 2А у Јерусалиму се, код Овчије капије, налази језерце које се на хебрејском зове Витезда#5,2 Витезда У неким рукописима стоји: Витзата; а у неким: Витсаида. и има пет тремова. 3У њима је лежало мноштво болесних: слепих, хромих и одузетих. 4#5,4 У неким мање поузданим рукописима стоји: одузетих, који су чекали да се вода заталаса. 4 С времена на време долазио би анђео Господњи и заталасао воду. И ко год би први ушао у језерце пошто се вода заталаса, оздравио би без обзира на болест од које је патио.
5А био је тамо и један човек који је боловао тридесет осам година.
6Када га је Исус угледао како лежи и сазнао колико дуго болује, упита га: »Хоћеш ли да оздравиш?«
7»Господару«, одговори му болесни човек, »немам никога ко би ме, када се вода заталаса, спустио у језерце, а док ја стигнем, неко је већ тамо пре мене.«
8»Устани«, рече му Исус, »узми своју простирку и ходај.«
9И човек одмах оздрави, узе своју простирку и прохода.
А тог дана је била субота, 10па Јудеји рекоше излеченоме: »Субота је! Не смеш да носиш своју простирку!«
11»Онај који ме је излечио«, одговори им он, »рекао ми је: ‚Узми своју простирку и ходај‘.«
12А они га упиташе: »Ко је тај човек који ти је рекао: ‚Узми и ходај‘?«
13Али излечени није знао ко је то био, јер се Исус изгубио у мноштву оних који су били на том месту.
14После тога га Исус нађе у Храму, па му рече: »Ето, оздравио си. Немој више да грешиш, да те не снађе нешто горе.«
15Тада човек оде и јави Јудејима да је Исус тај који га је излечио.
Живот кроз Сина
16Зато што је тако нешто учинио у суботу, Јудеји почеше да прогоне Исуса.
17А Исус им одговори: »Мој Отац стално#5,17 стално Дословно: све досад. ради, па и ја радим.«
18Због тога су Јудеји још више желели да га убију, јер је не само прекршио суботу него је и Бога назвао својим Оцем, изједначујући себе са Богом.
19»Истину вам кажем«, рече им Исус, »Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да чини Отац. Што год чини Отац, исто то чини и Син. 20Јер, Отац воли Сина и показује му све што чини. А показаће му и већа дела од ових, па ћете се чудити. 21Јер, као што Отац васкрсава мртве и оживљава их, тако и Син оживљава оне које хоће. 22И Отац не суди ником, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца, који га је послао.
24»Истину вам кажем: ко чује моје речи и верује Ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на Суд, него је прешао из смрти у живот. 25Истину вам кажем: долази час – и већ је ту – када ће мртви чути глас Сина Божијега и – који га чују – оживеће. 26Као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи 27и дао му власт да суди, јер је он Син човечији.
28»Не чудите се томе. Јер, долази време када ће сви који су у гробовима чути његов глас 29и изаћи – они који су чинили добро, устаће у живот, а они који су чинили зло, устаће да буду осуђени. 30Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«
Сведочанства о Исусу
31»Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито. 32Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао. 33Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину. 34Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете. 35Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.
36»Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене – да ме је послао Отац. 37А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик, 38а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао. 39Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене, 40а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.
41»Не прихватам похвалу#5,41 похвалу Или: славу; исто и у 44. и 45. стиху. од људи. 42Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави. 43Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити! 44А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.
45»Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате. 46Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«
Currently Selected:
Еванђеље по Јовану 5: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International