1. Мојсијева 19
19
Уништење Содоме и Гоморе
1Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.
2»Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«
»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«
3Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.
4Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.
5Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«
6Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, 7па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. 8Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом#19,8 под мојим … заштитом Дословно: дошли под сенку мога крова..«
9»Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«
И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. 10Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. 11А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.
12»Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде 13јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«
14И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.
»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«
Али његови зетови су мислили да се шали.
15Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«
16А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.
17Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«
18Тада Лот рече: »Не, господару. 19Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. 20Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«
21А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. 22Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар#19,22 Цоар значи »мали«..
23Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. 24Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба 25и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.
26А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.
27Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. 28Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!
29Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.
Порекло Моаваца и Амонаца
30Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.
31Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. 32Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«
33Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
34Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«
35Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
36Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. 37Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. 38И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.
Currently Selected:
1. Мојсијева 19: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International
1. Мојсијева 19
19
Уништење Содоме и Гоморе
1Она два анђела стигоше увече до Содоме. Лот је седео на градској капији, па када их је угледао, устаде, пође им у сусрет и ничице се поклони.
2»Молим вас, господо«, рече, »свратите у кућу свога слуге да преноћите и оперете ноге, а сутра ураните и наставите пут.«
»Не«, одговорише они, »преноћићемо на тргу.«
3Али Лот их је упорно наговарао, па они свратише к њему. Уђоше у његову кућу, а он им спреми гозбу и испече бесквасног хлеба, па су јели.
4Пре него што су легли на починак, сви грађани Содоме, сав народ из свих делова града, и старо и младо, опколише кућу.
5Зовнуше Лота, па га упиташе: »Где су људи који су ноћас дошли к теби? Изведи нам их, да спавамо с њима.«
6Тада Лот изађе пред њих и затвори за собом врата, 7па рече: »Молим вас, пријатељи, не чините ово зло. 8Ево, имам две кћери које су још девице. Њих ћу вам извести, па с њима чините како вам драго. Али овим људима немојте да чините ништа нажао, јер су под мојим кровом и под мојом заштитом#19,8 под мојим … заштитом Дословно: дошли под сенку мога крова..«
9»Склањај нам се с пута!« рекоше они. »Дошао овде као странац, а већ би да буде судија! Сад ћемо ми с тобом горе него с њима.«
И силовито одгурнуше Лота, па кренуше да развале врата. 10Али она двојица пружише руке напоље, па увукоше Лота к себи у кућу и затворише врата. 11А људе пред улазом, и младе и старе, заслепише, тако да нису могли да нађу улаз.
12»Кога још имаш овде?« упиташе она двојица Лота. »Зетове, синове и кћери и све које имаш у граду, изведи одавде 13јер ћемо ми затрти ово место. Повика против ових људи постала је толика пред ГОСПОДОМ да нас је послао да га затремо.«
14И Лот изађе да то каже својим будућим зетовима.
»Брзо!« рече им. »Изађите из овога места, јер ће га ГОСПОД затрти!«
Али његови зетови су мислили да се шали.
15Када је свануло, анђели почеше да пожурују Лота, говорећи: »Брзо! Изведи своју жену и своје две кћери које су овде, да и ви не будете уништени када казнимо град.«
16А Лот је оклевао. Зато они људи узеше за руку њега, његову жену и његове две кћери и изведоше их ван града, јер им се ГОСПОД смиловао.
17Када су их извели, један од њих рече: »Бежите главом без обзира! Не осврћите се и не заустављајте се нигде у равници! Бежите у планине, да не будете уништени!«
18Тада Лот рече: »Не, господару. 19Ја, твој слуга, нашао сам милост у твојим очима и ти си показао велику љубав према мени када си ми спасао живот. Али, ја не могу да бежим у планине. Несрећа ће ме стићи и погинућу. 20Него, ено тамо града који је довољно близу да у њега побегнем, а мали је. Дај ми да побегнем онамо – место је заиста мало – да спасем живот.«
21А онај му рече: »Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу срушити град о ком говориш. 22Само бежи онамо брзо, јер не могу ништа да учиним док не стигнеш тамо.« Зато је онај град добио име Цоар#19,22 Цоар значи »мали«..
23Сунце је већ било изашло када је Лот ушао у Цоар. 24Тада ГОСПОД горућим сумпором запљушта на Содому и Гомору са неба 25и уништи те градове и сву равницу, све житеље градова и све растиње на земљи.
26А Лотова жена се осврну, и претвори се у стуб соли.
27Авраам устаде рано ујутро и оде на место где је стајао пред ГОСПОДОМ. 28Погледа према Содоми и Гомори и према свој равници, а оно – дим куља из земље као дим из пећи!
29Тако се Бог сетио Авраама када је затирао градове у равници у којима је живео Лот и извео Лота пре њиховог уништења.
Порекло Моаваца и Амонаца
30Лот и његове две кћери одоше из Цоара и настанише се у планинама јер се он плашио да остане у Цоару. Он и његове две кћери живели су у пећини.
31Старија кћи рече млађој: »Наш отац је стар, а нема мушкарца да с нама спава као што је обичај на целом свету. 32Хајде да оца опијемо вином, па да легнемо с њим, да му сачувамо потомство.«
33Тако те ноћи опише оца вином, и старија кћи уђе к њему, па леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
34Сутрадан старија рече млађој: »Синоћ сам ја легла с оцем. Хајде да га и вечерас опијемо, па ти уђи и лези с њим, да му сачувамо потомство.«
35Тако оне и те ноћи опише свога оца вином, па млађа кћи оде и леже с њим. А он није знао ни када је легла ни када је устала.
36Тако обе Лотове кћери затруднеше са својим оцем. 37Старија кћи роди сина и даде му име Моав. Он је праотац данашњих Моаваца. 38И млађа кћи роди сина и даде му име Бен-Ами. Он је праотац данашњих Амонаца.
Currently Selected:
:
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International