Lev. zakon 22
22
O hrani i žrtvama
1I Gospod reče Mojsiju: 2„Poruči Aronu i sinovima njegovim da se čuvaju svetih darova Izraelovih sinova, koje Mi posvećuju, da sveto Moje ime ne okaljaju: Ja sam Gospod. 3A sada im reci: Ko se od vaših potomaka, krvi vaše, dok je nečist, približi Svetištu koje Izraelovi sinovi posvetiše Gospodu – takvog čovjeka odstranite od Mog pogleda; Ja sam Gospod. 4Ako je ko od potomaka Aronovih gubav ili ima izljev neka ne jede od svetih prinosa dok se ne očisti. A ko dotakne nekoga ko se onečistio mrtvacem ili čovjeka koji izbaci sjeme, 5ili je pak dotakao kakvog gmizavca da se onečisti ili čovjeka nečista, kakva god prljavština na njemu bila, 6ko dotakne takvog nečist je do večeri i neka ne jede svetih prinosa, osim ako tijelo svoje opere u vodi. 7I kada sunce zađe, onda je čist, i nakon toga smije jesti od svetih prinosa, jer njegov je hljeb. 8Neka ne jede strvine ili rastrgnuto da se od toga ne onečisti; Ja sam Gospod! 9I neka se drže Mojih odredbi da grijeh na se ne navale i da ne poginu kada se oskrnave; jer Ja sam Gospod koji ih posvećuje.
10Ali nijedan svjetovnjak ne smije jesti od svetinje. Ni gost ni najamnik svećenikov ne smiju jesti svetih prinosa. 11A kad svećenik kupi roba za novac, taj smije jesti od svetinje, a i robovi koji su rođeni u kući njegovoj smiju jesti njegova hljeba. 12Ali kad kćer svećenikova postane žena tuđincu, neka ne jede od prinosa svetinje. 13Ali ako kćer svećenikova postane udovica ili ako je otpusti muž, a ona nema djece, te se vrati u kuću oca svoga, kao u mladosti svojoj, neka ponovo jede hljeb oca svoga. Ali neka ga ne jede nijedan tuđinac. 14A ako neko slučajno bude jeo od svetih prinosa, neka doda petinu i nadoknadi svetu stvar. 15I neka ne skrnave svete darove Izraelovih sinova, koje oni prinesoše Gospodu, 16da na se ne navale grijeh i krivnju kada jedu svetih prinosa: jer ih Ja, Gospod, posvećujem.”
17I Gospod reče Mojsiju: 18„Poruči Aronu, sinovima njegovim i svim Izraelovim sinovima: Svako ko prinese žrtvu, bilo da je iz doma Izraelova ili tuđinac, bez obzira na to da li prinese paljenicu zavjetom ili dobrovoljno, 19da bude prihvaćeno za njega, neka žrtvuje mužjaka bez mahane od goveda, ovaca ili koza. 20Nemojte žrtvovati ništa što ima mahanu; ne bi bilo prihvaćeno. 21I kada neko Gospodu želi prinijeti žrtvu pomirnicu, bilo da ispuni zavjet ili dobrovoljno, neka budu bez mahane od goveda ili koza, da bude prihvaćeno. 22Životinju slijepu ili slomljena noge, unakaženu, gušavu, šugavu ili krastavu ne prinosite kao paljenicu na žrtvenik Gospodnji. 23Bika ili ovcu koja ima predugu ili prekratku nogu možeš žrtvovati kao žrtvu dobrovoljnu, ali za ispunjene nekog zavjeta nije dovoljno. 24Gospodu ne prinosite žrtve sa zgnječenim, stučenim, rastrgnutim ili odsječenim mošnjama; u zemlji svojoj ne činite takvih stvari. 25I iz ruke tuđinca nemojte ništa slično svome Bogu kao hranu prinositi; jer osakaćene su i imaju mahanu na sebi; neće biti prihvaćena.”
26I Gospod reče Mojsiju: 27„Kada se tele oteli, janje ojanji ili koza okozi, neka sedam dana ostane uz majku svoju, tek osmoga dana se može prinijeti kao paljenica Gospodu. 28Ali nemojte govedo ili ovcu zaklati s mladunčetom u isti dan. 29A kad Gospodu želite prinijeti žrtvu zahvalnicu, onda je prinesite tako da vam bude prihvaćena. 30Isti dan je pojedite, i neka ništa ne ostane viška do jutra; Ja sam Gospod.
31Ali držite se odredbi Mojih i izvršavajte ih; Ja sam Gospod!
32I sveto Moje ime nemojte okaljati; nego ćete me posvetiti među Izraelovim sinovima, Mene, Gospoda, koji vas posvećuje, 33koji vas je izveo iz zemlje Egipat da bude Bog vaš; Ja sam Gospod.”
Krstjanska zajednica u Bosni i Hercegovini