Versete biblice populare din Посланица Римљанима 8

Împărtășește

Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле, оних који су позвани по његовом науму.

Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе, ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.

Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас.

Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас?

Зато сада нема осуде за оне који су у Христу Исусу

Тежња тела је смрт, а тежња Духа живот и мир.

Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео.

Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити.

Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?

А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.

Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови.

Јер, они који живе по телу, мисле на оно што је телесно, а они који живе по Духу, на оно што је духовно.

Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго?

Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.

Зато је тежња тела непријатељство према Богу, јер се тело не потчињава Божијем закону, а и не може.

Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова.

Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима.