Rimljanima 9:19-33 - Compare All Versions

Podeli

Сад ћеш ми рећи: „Зашто онда још прекорева?” Јер ко може да се супротстави његовој вољи? Та ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Хоће ли рукотворина говорити свом творцу: „Зашто си ме тако начинио?” Или зар лончар нема власти над иловачом – да од исте смесе начини једну посуду за част, а другу за срамоту? А шта ћемо рећи ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и да обзнани своју моћ, с великом стрпљивошћу поднео посуде гнева, прављене за пропаст, да би истовремено обзнанио богатство своје славе на посудама милости, које је унапред приправио за славу; као такве позвао је и нас, не само од Јудејаца него и од многобожаца, као што и говори код Осије: „Народ који није мој народ назваћу својим, и ону која није вољена назваћу вољеном, и догодиће се да ће се на месту где им је речено: ‘Ви нисте мој народ’, баш онде назвати синовима живог Бога.” А Исаија виче за Израиљ: „Ако број синова Израиљевих буде као морски песак, спашће се ипак само остатак, јер Господ ће своју реч спровести на земљи, испуниће је без одлагања.” И као што је Исаија прорекао: „Да нам Господ Саваот није оставио потомство, постали бисмо као Содома и били бисмо изједначени с Гомором.” Шта ћемо, дакле, рећи? Многобошци, који нису тежили за праведношћу, постигли су праведност, и то праведност од вере, а Израиљ, тежећи закону праведности, није достигао тај закон. Зашто? Зато што није настојао да га достигне вером, него делима; спотакоше се на камен спотицања, као што је написано: „Ево постављам на Сион камен спотицања и стену саблазни, и ко у њега верује, неће се постидети.”

Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?« Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту? А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? Као што каже у Осији: »Својим народом назваћу народ који није мој и невољену вољеном« и: »На оном месту где им је речено: ‚Нисте мој народ‘, биће названи ‚синови Бога живога‘.« А Исаија виче о Израелу: »Ако народа Израеловог буде колико и морског песка, ипак ће се спасти само Остатак. Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.« И као што је Исаија пророковао: »Да нам Господ над војскама не остави потомство, постали бисмо као Содома и на Гомору бисмо личили.« Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, као што је записано

Ali ti ćeš mi reći: „Zašto onda Bog i dalje traži krivicu na ljudima? Jer, ko može da se suprotstavi njegovoj volji?“ Čoveče, pa ko si ti da se raspravljaš s Bogom? Hoće li glinena posuda reći onome koji ju je načinio: „Zašto si me takvom načinio?“ Konačno, zar grnčar nema pravo da od iste gline načini jednu posudu za svečane prilike, a drugu za svakodnevnu upotrebu? A šta ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i obznani svoju moć, s velikim strpljenjem podnosio posude gneva, one koji su dozreli za propast? On je to učinio kako bi objavio bogatstvo svoje slave na posudama njegovog milosrđa, koje je unapred pripremio za njegovu slavu. To smo mi, koje je Bog pozvao ne samo od Jevreja, nego i od neznabožaca. Kao što kaže prorok Osija: „Narod koji nije moj narod nazvaću svojim narodom, i onu koja nije voljena, voljenom.“ „A na mestu gde im se reklo: ’Vi niste narod moj’, nazvaće se ’sinovima živoga Boga.’“ A Isaija kliče o Izrailju: „Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak na morskoj obali, samo će se ostatak spasti, jer Gospod će ispuniti svoju reč, ostvariti je na zemlji.“ Kao što je prorok Isaija prorekao: „Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodoma i nalik na Gomoru.“ Dakle, šta ćemo zaključiti? Da su neznabošci, koji se nisu trudili da steknu pravednost pred Bogom, stekli tu pravednost, pravednost do koje se dolazi verom. Međutim, narod izrailjski, koji je težio za zakonom koji bi vodio k pravednosti, nije dostigao taj zakon. Zašto? Zato što nisu nastojali da do njega dođu verom, nego delima. Tako su se spotakli o kamen. Kao što je u Pismu napisano: „Evo, postavljam na Sionu kamen za spoticanje i stenu za posrtanje. Ali, ko u njega poveruje, neće se postideti.“

Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. Као што каже пророк Осија: „Народ који није мој народ назваћу својим народом, и ону која није вољена, вољеном.“ „А на месту где им се рекло: ’Ви нисте народ мој’, назваће се ’синовима живога Бога.’“ А Исаија кличе о Израиљу: „Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали, само ће се остатак спасти, јер Господ ће испунити своју реч, остварити је на земљи.“ Као што је пророк Исаија прорекао: „Да нам Господ над војскама није оставио потомство, били бисмо као Содома и налик на Гомору.“ Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. Као што је у Писму написано: „Ево, постављам на Сиону камен за спотицање и стену за посртање. Али, ко у њега поверује, неће се постидети.“

Reći ćeš mi: Zašto nas još krivi? Jer ko se može suprotiti volji Njegovoj? A ko si ti, o čoveče! Da protivno odgovaraš Bogu? Eda li rukotvorina govori majstoru svom: Zašto si me tako načinio? Ili zar lončar nema vlasti nad kalom da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za sramotu? A kad htede Bog da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikim trpljenjem sudove gneva koji su pripravljeni za pogibao. I da pokaže bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu; koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznabožaca, kao što i u Josiji govori: Nazvaću narod svojim koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom. I biće na mestu, gde im se reče: Vi niste moj narod; tamo će se nazvati sinovi Boga Živoga. A Isaija viče za Izrailja: Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak morski, ostatak će se spasti. Jer će On izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji. I kao što proreče Isaija: Da nam nije Gospod Savaot ostavio semena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor. Šta ćemo, dakle, reći? Da neznabošci koji ne tražiše pravde dokučiše pravdu, ali pravdu od vere. A Izrailj tražeći zakon pravde ne dokuči zakon pravde. Zašto? Jer ne traži iz vere nego iz dela zakona; jer se spotakoše na kamen spoticanja, kao što stoji napisano: Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni; i koji ga god veruje neće se postideti.