Rimljanima 9:19-33

Ali ti ćeš mi reći: „Zašto onda Bog i dalje traži krivicu na ljudima? Jer, ko može da se suprotstavi njegovoj volji?“ Čoveče, pa ko si ti da se raspravljaš s Bogom? Hoće li glinena posuda reći onome koji ju je načinio: „Zašto si me takvom načinio?“ Konačno, zar grnčar nema pravo da od iste gline načini jednu posudu za svečane prilike, a drugu za svakodnevnu upotrebu? A šta ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i obznani svoju moć, s velikim strpljenjem podnosio posude gneva, one koji su dozreli za propast? On je to učinio kako bi objavio bogatstvo svoje slave na posudama njegovog milosrđa, koje je unapred pripremio za njegovu slavu. To smo mi, koje je Bog pozvao ne samo od Jevreja, nego i od neznabožaca. Kao što kaže prorok Osija: „Narod koji nije moj narod nazvaću svojim narodom, i onu koja nije voljena, voljenom.“ „A na mestu gde im se reklo: ’Vi niste narod moj’, nazvaće se ’sinovima živoga Boga.’“ A Isaija kliče o Izrailju: „Ako bude broj sinova Izrailjevih kao pesak na morskoj obali, samo će se ostatak spasti, jer Gospod će ispuniti svoju reč, ostvariti je na zemlji.“ Kao što je prorok Isaija prorekao: „Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio potomstvo, bili bismo kao Sodoma i nalik na Gomoru.“ Dakle, šta ćemo zaključiti? Da su neznabošci, koji se nisu trudili da steknu pravednost pred Bogom, stekli tu pravednost, pravednost do koje se dolazi verom. Međutim, narod izrailjski, koji je težio za zakonom koji bi vodio k pravednosti, nije dostigao taj zakon. Zašto? Zato što nisu nastojali da do njega dođu verom, nego delima. Tako su se spotakli o kamen. Kao što je u Pismu napisano: „Evo, postavljam na Sionu kamen za spoticanje i stenu za posrtanje. Ali, ko u njega poveruje, neće se postideti.“