Psalmi 22:1-21
Psalmi 22:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Далеко си од спасења мога и речи вапаја мога. Боже мој! Вапим дању, а ти не одговараш, и ноћу, али ми починка нема. Ти си Свети, боравиш у химнама Израиљевим. У тебе су се уздали оци наши, уздали су се и ти си их избављао. Теби су вапили и избављали се, у тебе су се уздали и нису се посрамили. А ја сам црв, а не човек, ругло сам људима и презир народу. Сви који ме гледају ругају ми се, кревеље се уснама и машу главом: „Он се у Господа уздао! Нека га спасе, нека га избави ако га воли!” Ти си ме из утробе извадио, ти си ме смирио на грудима мајке моје. Предан сам теби од утробе, од мајчиног крила ти си мој Бог. Не удаљуј се од мене јер је невоља близу, а никога нема да помогне. Опколише ме јунци бројни, бикови васански ме окружују. На мене су чељусти развалили, као лав који прождире и риче. Разлио сам се као вода, Расуле су се све кости моје. Срце ми је као восак постало, у грудима мојим се растопило. Снага моја се као цреп сасушила, језик мој се уз непца прилепио, стављаш ме у прах смртни. Опколи ме чопор паса, руља зликоваца ме окружи, прободоше руке моје и ноге моје, могао бих избројати све кости своје. Они не гледају и ликују. Одећу моју деле међу собом и за огртач мој коцку бацају. А ти, Господе, не удаљуј се од мене! Снаго моја, у помоћ ми похитај! Избави од мача душу моју, њу, једину, из шапа псећих.
Psalmi 22:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? Далеко су од спасења речи мога ридања. Боже мој, вапијем дању, а ти не одговараш, и ноћу, али нема ми починка. Ти си Свети који царује међу хвалама Израеловим. У тебе су се наши праоци уздали, уздали се, и ти их избавио. Вапили су к теби, и спасавали се, у тебе се уздали, и нису се постидели. А ја сам црв, а не човек; људи ме вређају, народ презире. Сви који ме виде, исмевају ме, ругају ми се и одмахују главом: »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе. Нека га избави ако му је омилио.« А ти си ме извео из мајчине утробе, испунио ме уздањем већ на грудима мајке. На тебе се од мајчине утробе ослањам; ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био. Не буди далеко од мене, јер невоља је близу, а никога да помогне. Многи бикови ме опколише, снажни бикови башански окружују ме. Уста су разјапили на мене лавови што плен раздиру и ричу. Као вода се изливам, све ми се кости ишчашиле. Срце ми као восак, у мени се истопило. Грло ми се осушило као суд грнчарски, језик за непце залепио. У смртни прах си ме положио. Пси ме опколише, чопор зликоваца око мене кружи. Руке и ноге ми прободоше, све кости своје пребројати могу. Гледају ме и ликују. Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело. Али ти, ГОСПОДЕ, не буди далеко од мене! Снаго моја, у помоћ ми похитај! Душу ми избави од мача, живот драгоцени од псећих шапа. Спаси ме из лављих уста, услиши ме пред роговима бивољим.
Psalmi 22:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?! Daleko si od moga spasenja, i od reči vapaja mojega. Bože moj, vapim danju, a ti ne odgovaraš; noću, ali nema mi odmora. A ti si onaj Sveti, presto ti je na hvalama Izrailjevim. U tebe su se naši preci uzdali, uzdali se i ti ih izbavi. Tebi su vapili i izbavljeni bili, u tebe se uzdali i nisu se osramotili. A ja sam crv, a ne čovek, ruglo ljudima, prezir naroda. Ko god me vidi, taj mi se ruga, cere mi se i mašu glavama: „U Gospoda se uzdao, neka ga on izbavi, kad u njemu radost nalazi.“ Jer ti si me izvukao iz utrobe majčine, na grudima majke dao mi počinak. Tebi sam predan od majčina krila, od utrobe majčine ti si Bog moj. Ne udaljuj se od mene, jer nevolja je blizu, a pomoćnika nema. Okružiše me mnogi bikovi, bikovi me vasanski opkoliše. Na mene su čeljust raširili, kao lav što razdire i riče. Poput vode život mi ističe, sve su mi se kosti razglavile, srce mi je ko vosak postalo, i topi se u mojim grudima. Snaga mi se kao crep sasuši, jezik mi je uz nepce prionuo; u smrtni si me prah stavio. Jer psi su me, evo, opkolili, okružila me četa zlikovaca, ruke su mi i noge probili. Sve kosti svoje izbrojati mogu, a oni me gledaju i zure u mene. Moje haljine dele među sobom, kocku bacaju za moju odeću. Ne udaljuj se od mene, Gospode, snago moja, požuri mi u pomoć, dušu moju izbavi od mača, i moj život od kandži pasa. Izbavi me od lavlje čeljusti, i od rogova bivolovih!
Psalmi 22:1-21 Нови српски превод (NSP)
Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?! Далеко си од мога спасења, и од речи вапаја мојега. Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш; ноћу, али нема ми одмора. А ти си онај Свети, престо ти је на хвалама Израиљевим. У тебе су се наши преци уздали, уздали се и ти их избави. Теби су вапили и избављени били, у тебе се уздали и нису се осрамотили. А ја сам црв, а не човек, ругло људима, презир народа. Ко год ме види, тај ми се руга, цере ми се и машу главама: „У Господа се уздао, нека га он избави, кад у њему радост налази.“ Јер ти си ме извукао из утробе мајчине, на грудима мајке дао ми починак. Теби сам предан од мајчина крила, од утробе мајчине ти си Бог мој. Не удаљуј се од мене, јер невоља је близу, а помоћника нема. Окружише ме многи бикови, бикови ме васански опколише. На мене су чељуст раширили, као лав што раздире и риче. Попут воде живот ми истиче, све су ми се кости разглавиле, срце ми је ко восак постало, и топи се у мојим грудима. Снага ми се као цреп сасуши, језик ми је уз непце прионуо; у смртни си ме прах ставио. Јер пси су ме, ево, опколили, окружила ме чета зликоваца, руке су ми и ноге пробили. Све кости своје избројати могу, а они ме гледају и зуре у мене. Моје хаљине деле међу собом, коцку бацају за моју одећу. Не удаљуј се од мене, Господе, снаго моја, пожури ми у помоћ, душу моју избави од мача, и мој живот од канџи паса. Избави ме од лавље чељусти, и од рогова биволових!
Psalmi 22:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)
Bože, Bože moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeèi vike moje? Bože moj! vièem danju, a ti me ne slušaš, i noæu, ali nemam mira. Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim! U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i ti si ih izbavljao. Tebe prizivaše, i spasavaše se; u tebe se uzdaše, i ne ostajaše u sramoti. A ja sam crv, a ne èovjek; potsmijeh ljudima i rug narodu. Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomože, neka ga izbavi, ako ga miluje. Ta, ti si me izvadio iz utrobe; ti si me umirio na sisi matere moje. Za tobom pristajem od roðenja, od utrobe matere moje ti si Bog moj. Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoænika. Opteèe me mnoštvo telaca; jaki volovi Vasanski opkoliše me; Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan lova i rièe. Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. Sasuši se kao crijep krjepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meæeš me. Opkoliše me psi mnogi; èeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. Mogao bih izbrojiti sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naèiniše stvar za gledanje. Dijele haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju bacaju ždrijeb. Ali ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoæ. Izbavi od maèa dušu moju, od psa jedinicu moju. Saèuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova bivolovih, èuvši, izbavi me.