Jevrejima 7:11-28
Jevrejima 7:11-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом и да се не зове по реду Ароновом? Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона. Јер за кога се ово говори припадао је другом племену – од којега нико није служио жртвенику. А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао. Још више и потпуније је јасно кад се по сличности с Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао по закону телесног прописа, него по сили неуништивог живота. Јер се за њега сведочи: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.” Укида се, наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна, јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. И уколико не бива без заклетве – јер су они други постали свештеници без заклетве – он пак са заклетвом – посредством онога који му говори: „Закле се Господ и неће се покајати: ‘Ти си свештеник довека!’”, утолико је и Исус постао јемац бољег савеза. И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану; овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека. Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи – да се моли за њих. Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник – који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао више од небеса; који нема свакодневно потребу – као првосвештеници – да приносе жртве прво за своје сопствене грехе, а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда кад је принео самога себе. Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.
Jevrejima 7:11-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.« На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује. А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.
Jevrejima 7:11-28 Novi srpski prevod (NSPL)
Ako je, dakle, savršenstvo postignuto posredstvom levitskog sveštenstva, budući da je narod pod njim dobio Zakon, zar bi još postojala potreba da se pojavi sveštenik po redu Melhisedekovom, umesto po redu koji se naziva po Aronu? Naime, gde se menja sveštenstvo, tamo se menja i Zakon. A Isus, za koga je ovo rečeno, pripada drugom plemenu – od koga niko nije služio kod žrtvenika. Jasno je, naime, da naš Gospod potiče iz Judinog plemena o kome Mojsije nije ništa rekao kada je govorio o sveštenstvu. Ovo postaje još očiglednije pojavom drugog sveštenika koji je sličan Melhisedeku. On je postao sveštenik ne na osnovu odredbe koja se temelji na zakonu prirodnog nasleđa, već na sili neuništivog života. Jer Pismo svedoči o njemu: „Ti si doveka sveštenik po redu Melhisedekovom.“ Ukinuta je, naime, stara zapovest jer je bila slaba i beskorisna. A pošto Zakon nije ništa usavršio, uvedena je bolja nada kojom pristupamo Bogu. Ovo je Bog potvrdio uz zakletvu, dok sveštenici ulaze u službu bez zakletve. Ali on je postao sveštenik uz zakletvu Boga koji mu je rekao: „Gospod je dao zakletvu i neće je povući: ’Ti si doveka sveštenik.’“ Samim tim je i Isus postao jamac boljeg saveza. Uz to, mnogi su prestali da budu sveštenici, jer ih je smrt prekinula u službi. Ali pošto Hristos ostaje doveka, njegovo sveštenstvo nikada ne prolazi. On može u potpunosti da spase one koji njegovim posredstvom pristupaju Bogu, jer zauvek živi da ih zastupa pred Bogom. Jer ovakav nam je Prvosveštenik i bio potreban – svet, bezazlen, neokaljan, odeljen od grešnika, i uzvišeniji od nebesa. On ne mora kao Prvosveštenici da prinosi žrtve za grehe svaki dan, prvo za sebe, a onda za narod. Ovo je učinio jednom za svagda prinevši sebe na žrtvu. Zakon, naime, postavlja za Prvosveštenike ljude koji su skloni slabostima, a reč zakletve, koja je došla posle Zakona, postavlja Sina koji je zauvek učinjen savršenim.
Jevrejima 7:11-28 Нови српски превод (NSP)
Ако је, дакле, савршенство постигнуто посредством левитског свештенства, будући да је народ под њим добио Закон, зар би још постојала потреба да се појави свештеник по реду Мелхиседековом, уместо по реду који се назива по Арону? Наиме, где се мења свештенство, тамо се мења и Закон. А Исус, за кога је ово речено, припада другом племену – од кога нико није служио код жртвеника. Јасно је, наиме, да наш Господ потиче из Јудиног племена о коме Мојсије није ништа рекао када је говорио о свештенству. Ово постаје још очигледније појавом другог свештеника који је сличан Мелхиседеку. Он је постао свештеник не на основу одредбе која се темељи на закону природног наслеђа, већ на сили неуништивог живота. Јер Писмо сведочи о њему: „Ти си довека свештеник по реду Мелхиседековом.“ Укинута је, наиме, стара заповест јер је била слаба и бескорисна. А пошто Закон није ништа усавршио, уведена је боља нада којом приступамо Богу. Ово је Бог потврдио уз заклетву, док свештеници улазе у службу без заклетве. Али он је постао свештеник уз заклетву Бога који му је рекао: „Господ је дао заклетву и неће је повући: ’Ти си довека свештеник.’“ Самим тим је и Исус постао јамац бољег савеза. Уз то, многи су престали да буду свештеници, јер их је смрт прекинула у служби. Али пошто Христос остаје довека, његово свештенство никада не пролази. Он може у потпуности да спасе оне који његовим посредством приступају Богу, јер заувек живи да их заступа пред Богом. Јер овакав нам је Првосвештеник и био потребан – свет, безазлен, неокаљан, одељен од грешника, и узвишенији од небеса. Он не мора као Првосвештеници да приноси жртве за грехе сваки дан, прво за себе, а онда за народ. Ово је учинио једном за свагда приневши себе на жртву. Закон, наиме, поставља за Првосвештенике људе који су склони слабостима, а реч заклетве, која је дошла после Закона, поставља Сина који је заувек учињен савршеним.
Jevrejima 7:11-28 Sveta Biblija (SRP1865)
Ako je dakle savršenstvo postalo kroz Levitsko sveštenstvo jer je narod pod njim zakon primio kaka je još potreba bila govoriti da æe drugi sveštenik postati po redu Melhisedekovu a ne po redu Aronovu? Jer kad se promijeni sveštenstvo, mora se i zakon promijeniti. Jer za koga se ovo govori on je od drugoga koljena, od kojega niko ne pristupi k oltaru. Jer je poznato da Gospod naš od koljena Judina iziðe, za koje koljeno Mojsije ne govori ništa o sveštenstvu. I još je više poznato da æe po redu Melhisedekovu drugi sveštenik postati, Koji nije postao po zakonu tjelesne zapovijesti nego po sili života vjeènoga. Jer svjedoèi: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu. Tako se ukida preðašnja zapovijest, što bi slaba i zaludna. Jer zakon nije ništa savršio; a postavi bolji nad, kroz koji se približujemo k Bogu. I još ne bez zakletve; Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a ovaj sa zakletvom kroz onoga koji mu govori: zakle se Gospod i neæe se raskajati: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu. Toliko boljega zavjeta posta Isus jamac. I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu. A ovaj, buduæi da ostaje vavijek, ima vjeèno sveštenstvo. Zato i može vavijek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih. Jer takov nama trebaše poglavar sveštenièki: svet, bezazlen, èist, odvojen od grješnika, i koji je bio više nebesa; Kojemu nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najprije za svoje grijehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer on ovo uèini jednom, kad sebe prinese. Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a rijeè zakletve koja je reèena po zakonu, postavi sina vavijek savršena.