Посланица Јеврејима 7:11-28

Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.« Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, а он са заклетвом Онога који му је рекао: »Господ се заклео и неће се предомислити: ти си свештеник довека.« На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза. И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује. А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.