Priče Solomunove 7
7
Opisivanje zavođenja na razvrat. Žalosne posledice tog zavođenja.
1Sine, čuvaj reči moje,
i zapovesti moje sahrani kod sebe.
2Čuvaj zapovesti moje i bićeš živ,
i nauku moju kao zenicu očiju svojih.
3Priveži ih sebi na prste,
napiši ih na ploči srca svog.
4Reci mudrosti: Sestra si mi;
i prijateljicom zovi razboritost,
5Da bi te čuvala od žene tuđe,
od tuđinke, koja laska rečima.
6Jer s prozora doma svog kroz rešetku gledah,
7I videh među ludima,
opazih među decom bezumnog mladića,
8Koji iđaše ulicom pokraj ugla njenog,
i koračaše putem ka kući njenoj,
9U sumrak, uveče, kad se unoća i smrče;
10A gle, srete ga žena
u odelu kurvinskom i lukavog srca,
11Plaha i pusta,
kojoj noge ne mogu stajati kod kuće,
12Sad na polju, sad na ulici,
kod svakog ugla vrebaše.
13I uhvati ga, i poljubi ga,
i bezobrazno reče mu:
14Imam žrtve zahvalne,
danas izvrših zavete svoje;
15Zato ti iziđoh na susret da te tražim,
i nađoh te.
16Nastrla sam odar svoj pokrivačem vezenim
i prostirkama misirskim.
17Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
18Hajde da se opijamo ljubavlju do zore,
da se veselimo milovanjem.
19Jer mi muž nije kod kuće,
otišao je na put daleki,
20Uzeo je sa sobom tobolac novčani,
vratiće se kući u određeni dan.
21Navrati ga mnogim rečima,
glatkim usnama odvuče ga.
22Otide za njom odmah
kao što vo ide na klanje
i kao bezumnik u puto da bude karan,
23Dokle mu strela ne probije jetru,
kao što ptica leti u zamku
ne znajući da joj je o život.
24Zato dakle, deco, poslušajte me,
i pazite na reči usta mojih.
25Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene,
nemoj lutati po stazama njenim.
26Jer je mnoge ranila i oborila,
i mnogo je onih koje je sve pobila.
27Kuća je njena put pakleni
koji vodi u kleti smrtne.
Trenutno izabrano:
Priče Solomunove 7: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN