Priče Solomunove 8

Poziv i obricanje mudrosti koja je večno u Boga.

1Ne viče li mudrost?

I razum ne pušta li glas svoj?

2Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,

3Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, viče:

4Vas vičem, o ljudi,

i glas svoj obraćam k sinovima ljudskim.

5Naučite se ludi mudrosti,

i bezumni orazumite se.

6Slušajte, jer ću govoriti velike stvari,

i usne moje otvarajući se kazivaće šta je pravo.

7Jer usta moja govore istinu,

i mrska je usnama mojim bezbožnost.

8Prave su sve reči usta mojih,

ništa nema u njima krivo ni izopačeno.

9Sve su obične razumnom

i prave su onima koji nalaze znanje.

10Primite nastavu moju, a ne srebro,

i znanje radije nego najbolje zlato.

11Jer je bolja mudrost od dragog kamenja,

i šta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednačiti s njom.

12Ja mudrost boravim s razboritošću,

i razumno znanje nalazim.

13Strah je Gospodnji mržnja na zlo;

ja mrzim na ponositost i na oholost

i na zli put i na usta opaka.

14Moj je savet i šta god jeste;

ja sam razum i moja je sila.

15Mnom carevi caruju,

i vladaoci postavljaju pravdu.

16Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.

17Ja ljubim one koji mene ljube,

i koji me dobro traže nalaze me.

18U mene je bogatstvo i slava,

postojano dobro i pravda.

19Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata,

i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.

20Putem pravednim hodim,

posred staza pravice,

21Da onima koji me ljube dam ono što jeste,

i riznice njihove da napunim.

22Gospod me je imao u početku puta svog,

pre dela svojih, pre svakog vremena.

23Pre vekova postavljena sam,

pre početka, pre postanja zemlje.

24Kad još ne beše bezdana, rodila sam se,

kad još ne beše izvora obilatih vodom.

25Pre nego se gore osnovaše,

pre humova ja sam se rodila;

26Još ne beše načinio zemlje ni polja

ni početka prahu vasiljenskom;

27Kad je uređivao nebesa, onde bejah;

kad je razmeravao krug nad bezdanom.

28Kad je utvrđivao oblake gore

i krepio izvore bezdanu;

29Kad je postavljao moru među

i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove,

kad je postavljao temelje zemlji;

30Tada bejah kod Njega hranjenica,

bejah Mu milina svaki dan,

i veseljah se pred Njim svagda;

31Veseljah se na vasiljeni Njegovoj,

i milina mi je sa sinovima ljudskim.

32Tako, dakle, sinovi, poslušajte me,

jer blago onima koji se drže puteva mojih.

33Slušajte nastavu, i budite mudri,

i nemojte je odbaciti.

34Blago čoveku koji me sluša

stražeći na vratima mojim svaki dan

i čuvajući pragove vrata mojih.

35Jer ko mene nalazi, nalazi život

i dobija ljubav od Gospoda.

36A ko o mene greši, čini krivo duši svojoj;

svi koji mrze na me, ljube smrt.

Trenutno izabrano:

Priče Solomunove 8: SRP1865

Istaknuto

Kopiraj

Uporedi

Podeli

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi

Priče Solomunove 8

Popularni biblijski stihovi iz
Priče Solomunove 8

Biblija:

Српски Srpski

Prevod: Sveta Biblija - SRP1865