Jov 31

Kraj govora Jovovih: tvrdi da nije kriv ni pred Bogom ni pred ljudima.

1Veru učinih sa očima svojim,

pa kako bih pogledao na devojku?

2Jer kakav je deo od Boga odozgo?

I kakvo nasledstvo od Svemogućeg s visine?

3Nije li pogibao nevaljalom

i čudo onima koji čine bezakonje?

4Ne vide li On puteve moje,

i sve korake moje ne broji li?

5Ako hodih s lažju

ili ako pohita noga moja na prevaru,

6Neka me izmeri na merilima pravim,

i neka Bog pozna dobrotu moju.

7Ako su koraci moji zašli s puta,

i ako je za očima mojim pošlo srce moje,

i za ruke moje prionulo šta god,

8Neka ja sejem a drugi jede,

i neka se iskorene izdanci moji.

9Ako se zanelo srce moje za kojom ženom,

i ako sam vrebao na vratima bližnjeg svog,

10Neka drugom melje žena moja,

i neka se drugi nad njom povijaju.

11Jer je to grdilo

i bezakonje za sudije.

12Jer bi to bio oganj koji bi proždirao do uništenja,

i svu bi moju letinu iskorenio.

13Ako nisam hteo doći na sud sa slugom svojim ili sa sluškinjom svojom,

kad bi se tužili na mene;

14Jer šta bih činio kad bi se Bog podigao,

i kad bi potražio, šta bih Mu odgovorio?

15Koji je mene stvorio u utrobi, nije li stvorio i njega?

Nije li nas On isti sazdao u materici?

16Ako sam odbio siromasima želju njihovu,

i oči udovici zamutio,

17I ako sam zalogaj svoj sam jeo,

a nije ga jela i sirota,

18Jer je od mladosti moje rasla sa mnom kao kod oca,

i od utrobe matere svoje vodao sam je;

19Ako sam gledao koga gde gine nemajući haljine,

i siromaha gde se nema čime pokriti,

20Ako me nisu blagosiljala bedra njegova

što se runom ovaca mojih utoplio,

21Ako sam izmahnuo rukom na sirotu,

kad videh na vratima pomoć svoju,

22Neka mi ispadne rame iz pleća,

i ruka moja neka se otkine iz zgloba.

23Jer sam se bojao pogibli od Boga,

kog veličanstvu ne bih odoleo.

24Ako sam polagao na zlato nadanje svoje,

ili čistom zlatu govorio: Uzdanico moja!

25Ako sam se veselio što mi je imanje veliko

i što mnogo stiče ruka moja,

26Ako sam gledao na sunce, kad sjaje,

i na mesec kad ponosito hodi,

27I srce se moje potajno prevarilo

i ruku moju poljubila usta moja,

28I to bi bilo bezakonje za sudije,

jer bih se odrekao Boga ozgo;

29Ako sam se radovao nesreći nenavidnika svog,

i ako sam zaigrao kada ga je zlo zadesilo,

30Jer ne dadoh jeziku svom da greši

tražeći dušu njegovu s proklinjanjem;

31Ako ne govorahu domašnji moji: Ko bi nam dao meso njegovo?

Ne možemo se ni najesti;

32Stranac nije noćivao napolju;

vrata svoja otvarao sam putniku;

33Ako sam, kao što čine ljudi, tajio prestupe svoje

i krio svoje bezakonje u svojim nedrima,

34Ako sam i mogao plašiti veliko mnoštvo,

ipak od najmanjeg u domu beše me strah;

zato ćutah i ne odlažah od vrata.

35O da bih imao koga da me sasluša!

Gle, želja je moja da mi Svemogući odgovori

i suparnik moj da mi napiše knjigu.

36Nosio bih je na ramenu svom,

vezao bih je sebi kao venac,

37Broj koraka svojih kazao bih Mu,

kao knez pristupio bih k Njemu.

38Ako je na me vikala moja zemlja,

i brazde njene plakale,

39Ako sam jeo rod njen bez novaca

i dosađivao duši gospodara njenih,

40Mesto pšenice neka mi rađa trnje,

i mesto ječma kukolj.

Svršiše se reči Jovove.

Trenutno izabrano:

Jov 31: SRP1865

Istaknuto

Kopiraj

Uporedi

Podeli

Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi

Jov 31

Popularni biblijski stihovi iz
Jov 31

Biblija:

Српски Srpski

Prevod: Sveta Biblija - SRP1865

Jov 31

Jov 31

Popularni biblijski stihovi iz Jov 31

Biblija:

Српски Srpski

Prevod: Sveta Biblija - SRP1865

Jov 31

Popularni biblijski stihovi iz
Jov 31