Jov 32
32
Elijujev prvi govor: objašnjava zašto prekida ćutanje i pored svoje mladosti.
1Tada prestaše ona tri čoveka odgovarati Jovu, jer se činjaše da je pravedan. 2A Elijuj, sin Varahilov od Vuza, roda Ramovog, razgnevi se na Jova što se sam građaše pravedniji od Boga; 3i na tri prijatelja njegova razgnevi se što ne nađoše odgovora i opet osuđivahu Jova. 4Jer Elijuj čekaše dokle oni govorahu s Jovom, jer behu stariji od njega. 5Pa kad vide Elijuj da nema odgovora u ustima ona tri čoveka, raspali se gnev njegov.
6I progovori Elijuj sin Varahilov od Vuza, i reče:
Ja sam najmlađi, a vi ste starci,
zato se bojah
i ne smeh vam kazati šta mislim.
7Mišljah: neka govori starost,
i mnoge godine neka objave mudrost.
8Ali je duh u ljudima,
i Duh Svemogućeg urazumljuje ih.
9Veliki nisu svagda mudri,
i starci ne znaju svagda šta je pravo.
10Zato velim: poslušaj me
da kažem i ja kako mislim.
11Eto, čekao sam da vi izgovorite,
slušao sam razloge vaše
dokle izviđaste besedu.
12Pazio sam,
ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova,
ne odgovori na njegove reči.
13Može biti da ćete reći: Nađosmo mudrost,
Bog će ga oboriti, ne čovek.
14Nije na me upravio besede,
ni ja mu neću odgovarati vašim rečima.
15Smeli su se, ne odgovaraju više,
nestalo im je reči.
16Čekao sam, ali ne govore,
stadoše, i više ne odgovaraju.
17Odgovoriću i ja za se,
kazaću i ja kako mislim.
18Jer sam pun reči,
tesno je duhu u meni.
19Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške,
i raspukao bi se kao nov meh.
20Govoriću da odahnem,
otvoriću usne svoje, i odgovoriću.
21Neću gledati ko je ko,
i čoveku ću govoriti bez laskanja.
22Jer ne umem laskati;
odmah bi me uzeo Tvorac moj.
Trenutno izabrano:
Jov 32: SRP1865
Istaknuto
Kopiraj
Uporedi
Podeli
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN