1. Мојсијева 24
24
Исаак и Ревека
1Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.
2Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро 3и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, 4него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«
5»А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«
6»Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. 7»ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. 8А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«
9Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.
10Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. 11Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.
12Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. 13Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. 14Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«
15И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. 16Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.
17Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«
18»Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.
19Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.
20И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. 21А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.
22Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку#24,22 једну беку 6 грама. и две златне наруквице тешке десет шекела#24,22 десет шекела 114 грама., 23па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«
24Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, 25па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«
26Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, 27говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«
28Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. 29А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, 30јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, 31па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«
32И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.
33Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«
А Лаван рече: »Кажи.«
34Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. 35ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. 36А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. 37Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. 38Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ 39Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ 40А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу#24,40 пред … његову вољу Дословно: пред којим ходам., послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. 41Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘
42»Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. 43Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, 44а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ 45И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ 46Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. 47Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, 48па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. 49А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«
50»Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. 51Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«
52Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. 53Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. 54Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.
Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«
55А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«
56Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«
57А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«
58Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«
А она одговори: »Хоћу.«
59Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.
60И благословише Ревеку рекавши јој:
»Сестро наша,
буди мајка хиљадама хиљада,
и нека твоји потомци запоседну
градове#24,60 градове Дословно: капије. оних који их мрзе.«
61Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.
62А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. 63Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.
64А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле 65и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«
»То је мој господар«, одговори слуга.
На то она узе свој вео и покри се.
66Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. 67Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.
Currently Selected:
1. Мојсијева 24: SB-ERV
Označeno
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International