Savremeni srpski prevod

Божидар Младеновић

А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање, па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.
Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље? Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«
Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули. Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.
После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.
Петар је упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?«
»Да«, одговори она, »за толико.«
»Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«
И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа. А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.

Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему. Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио. Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи, па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих. А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.

Тада се првосвештеник и све његове присталице – то јест садукејска странка – испунише завишћу, па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.
Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече: »Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«
И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ.
Када су првосвештеник и његове присталице дошли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.
Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише: »Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«
Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује. Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.
»Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«
Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима. Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво. Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ. И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«
Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«
И они га послушаше.
Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.

Klausytis Дела апостолска 5