YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Priče Solomonove 8:1-13

Priče Solomonove 8:1-13 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Зар мудрост не позива? Зар разборитост не диже глас свој? Наврх брда, на путу, на раскршћима стоји, на вратима која воде из града, крај улазних врата, она виче: „Људи, вама вичем и глас свој упућујем синовима људским! Луди, научите се мудрости! Безумни, примите разум у срце! Слушајте, јер ћу вам важне ствари говорити и што је праведно говориће усне моје. Истину говоре уста моја, а злоћа је мрска уснама мојим. Праведне су све речи уста мојих, ништа нема у њима лажно ни криво. Све су оне разборитом јасне и исправне онима који знање траже. Примите радије поуку моју него сребро и разборитост радије него злато. Боља је мудрост од драгуља и никаква драгоценост није јој равна. Ја, мудрост, боравим код разборитости и имам моћ расуђивања. Страх Господњи је мржња на зло. Ја мрзим гордост, охолост, пут зла и уста лажљива.

Priče Solomonove 8:1-13 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Зар мудрост не зове? Зар умност не диже свој глас? Она стоји на висовима дуж пута, где се стазе сусрећу; крај градских капија, на улазима, из свега гласа виче: »Вас позивам, људи, својим гласом род људски. Ви лаковерни, стекните разборитост, ви нерезумни, уразумите се. Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити, својим уснама казиваћу што је право. Моја уста зборе истину, опакост је одвратна мојим уснама. Правичне су све речи мојих уста, ниједна није крива ни изопачена. Проницљивима све су оне праве, исправне онима који имају знање. Моје поуке узмите место сребра, знање место сувог злата. Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ – шта год да пожелите, није јој равно. »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу, знање и промишљеност поседујем. Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло. Мрзим охолост и бахатост, опако понашање и лажљива уста.

Priče Solomonove 8:1-13 Нови српски превод (NSP)

Зар то мудрост не позива, не диже ли разборитост глас свој? Ено је на узвишицама, покрај пута, на раскршћима се поставила; на капијама, на улазима у град, на улазним вратима она виче: „Људи, вас дозивам и глас дижем целом човечанству! Разборитости се научите, лаковерни људи, уразумите срце, неразумни. Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари, честите ће бити изреке усана мојих. Баш истину казиваћу јер је злоба мрска уснама мојим. Праведне су све речи мојих уста и нема у њима изопачености и непоштења. Све су оне јасне разборитом и исправне онима што знање стичу. Прихватите поуку моју, а не сребро, изаберите знање пре него суво злато. Јер је мудрост од драгуља боља и сва јој уживања ни принети нису. Ја, мудрост, с разборитошћу живим, проналазим знање и домишљатост. Богобојазност значи мрзети зло, јер ја мрзим бахати понос, пут злобе и уста покварена.