Dela apostolska 27
27
Pavla kao sužnja sprovode u Rim. Brodolom i spasenje. Dolazak na Melit.
1I kao što bi određeno da idemo u Talijansku, predaše i Pavla i druge neke sužnje kapetanu, po imenu Juliju, od ćesareve čete. 2A kad uđosmo u lađu adramitsku da plovimo u azijska mesta, otiskosmo se; i s nama beše Aristarh Makedonac iz Soluna. 3I drugi dan dođosmo u Sidon. I Julije držaše Pavla lepo, i dopusti mu da odlazi k svojim prijateljima i da ga poslužuju. 4I odande odvezavši se doplovismo u Kipar, jer vetrovi behu protivni. 5I preplovivši pučinu kilikijsku i pamfilijsku dođosmo u Miru likijsku. 6I onde našavši kapetan lađu aleksandrijsku koja plovi u Talijansku, metnu nas u nju. 7I plovivši mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne davaše, doplovismo pod Krit kod Salmone. 8I jedva se vozeći pored kraja, dođosmo na jedno mesto koje se zove Dobra Pristaništa, kod kog blizu beše grad Laseja.
9A pošto prođe mnogo vremena, i već plovljenje ne beše bez straha, jer i post već beše prošao, savetovaše Pavle 10govoreći im: Ljudi! Vidim da će plovljenje biti s mukom i velikom štetom ne samo tovara i lađe nego i duša naših. 11Ali kapetan posluša većma krmanoša i gospodara od lađe negoli Pavlove reči. 12A ne budući pristanište zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doći do Finika, i onde da zimuju u pristaništu kritskom, koje gleda k jugu i k zapadu.
13I kad dunu jug, mišljahu da im se volja ispuni, i podignuvši jedra plovljahu pokraj Krita. 14Ali ne zadugo potom dunu, nasuprot njemu, buran vetar koji se zove Evroklidon. 15A kad se lađa ote, i ne mogaše se vetru protiviti, predadosmo je valovima i nošahu nas. 16A kad prođosmo mimo jedno ostrvo koje se zove Klauda, jedva mogosmo udržati čamac, 17koji izvukavši, svakojako pomagahu, te ga privezasmo odozgo za lađu; a bojeći se da ne udari na prud, spustismo jedra, i tako se plavljasmo. 18A kad nam veoma dosađivaše bura sutradan izbacivahu tovare. 19I u treći dan svojim rukama izbacismo alat lađarski. 20A kad se ni sunce ni zvezde za mnogo dana ne pokazaše, i bura ne mala navalila, beše propala sva nada da ćemo se izbaviti.
21I kad se zadugo nije jelo, onda Pavle stavši preda njih reče: Trebaše dakle, o ljudi! Poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, i ne imati ove muke i štete. 22I evo sad vas molim da budete dobre volje: jer nijedna duša od vas neće propasti osim lađe; 23jer u ovu noć stade preda me anđeo Boga kog sam ja i kome služim, 24govoreći: Ne boj se, Pavle! Valja ti doći pred ćesara; i evo ti darova Bog sve koji se voze s tobom. 25Zato ne bojte se, ljudi; jer verujem Bogu da će tako biti kao što mi bi rečeno. 26Ali valja nam doći na jedno ostrvo.
27A kad bi četrnaesta noć, i mi se u ponoći plavljasmo po adrijanskoj pučini, pomisliše lađari da se približuju k nekakvoj zemlji. 28I izmerivši dubinu nađoše dvadeset hvati; i prošavši malo opet izmeriše, i nađoše petnaest hvati. 29Onda bojeći se da kako ne udare na prudovita mesta baciše sa stražnjeg kraja lađe četiri lengera, pa se moljasmo Bogu da svane. 30A kad lađari gledahu da pobegnu iz lađe, i spustiše čamac u more izgovarajući se kao da hoće s prednjeg kraja da spuste lengere, 31reče Pavle kapetanu i vojnicima: Ako ovi ne ostanu u lađi, vi ne možete živi ostati. 32Tada vojnici odrezaše uža na čamcu i pustiše ga te pade.
33A kad htede da svane, moljaše Pavle sve da jedu, govoreći: Četrnaesti je dan danas kako čekate i ne jedući živite ništa ne okusivši. 34Zato vas molim da jedete: jer je to za vaše zdravlje. A ni jednom od vas dlaka s glave neće otpasti. 35I rekavši ovo uze hleb, i dade hvalu Bogu pred svima, i prelomivši stade jesti. 36Onda se svi razveselivši i oni jedoše. 37A u lađi beše nas duša svega dvesta i sedamdeset i šest. 38I nasitivši se jela, olakšaše lađu izbacivši pšenicu u more.
39A kad bi dan ne poznavahu zemlje; nego ugledaše nekakav zaliv s peskom, na koji se dogovoriše ako bude moguće, da izvuku lađu. 40I podignuvši lengere vožahu se po moru, i odrešivši uža na krmama, i raširivši malo jedro prema vetriću koji duvaše, vožasmo se kraju. 41A kad dođosmo kao na jedan jezik, gde se more kao razdeljuje, nasadi se lađa; i prednji kraj, koji se nasadi, osta tvrd da se ne može pomaknuti, a krma se razbijaše od sile valova. 42A vojnici se dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne uteče. 43Ali kapetan želeći sačuvati Pavla zabrani njihov dogovor, i zapovedi onima koji znahu plivati da iskoče najpre, i da iziđu na zemlju; 44a ostali jedni na daskama a jedni na čemu od lađe. I tako iziđoše svi živi na zemlju.
Trenutno izabrano:
Dela apostolska 27: SRP1865
Istaknuto
Podeli
Uporedi
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN