Dela apostolska 26
26
Pavle se brani pred Fistom i carem Agripom. Obojica uviđaju da Pavle nije kriv.
1A Agripa reče Pavlu: Dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:
2Za sreću svoju držim, care Agripa, što se danas pred tobom odgovaram za sve što me potvoraju Jevreji, 3a najviše što znam da ti poznaješ sve jevrejske običaje i prepiranja. Zato te molim da me poslušaš milostivo.
4Moje dakle življenje od mladosti, koje je isprva bilo među narodom mojim u Jerusalimu, znadu svi Jevreji. 5Kako me znadu isprva, ako hoće posvedočiti, da po poznatoj jeresi naše vere živeh farisejski. 6I sad stojim pred sudom za nadanje obećanja koje Bog obreče očevima našim, 7kome se svi dvanaest kolena naših jednako dan i noć služeći nadaju da će doći. Za ovo nadanje optužen sam, care Agripa, od Jevreja. 8Šta? Zar vi mislite da se ne može verovati da Bog mrtve podiže?
9Tako i ja mišljah da mi valja mnoga zla činiti protiv imena Isusa Nazarećanina, 10kao što i učinih u Jerusalimu; i mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivši vlast od glavara svešteničkih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud. 11I po svim zbornicama mučeći ih često, nagonjah da hule na Isusa; i odviše mrzeći na njih gonjah ih tja i do tuđih gradova.
12Za koje idući u Damask s vlašću i zapovešću od glavara svešteničkih, 13u podne, care, videh na putu s neba svetlost veću od sijanja sunčanog, koja obasja mene i one što iđahu sa mnom. 14A kad mi svi padosmo na zemlju, čuh glas gde govori meni i kazuje jevrejskim jezikom: Savle! Savle! Zašto me goniš? Teško ti je protivu bodila praćati se. 15A ja rekoh: Ko si Ti, Gospode? A On reče: Ja sam Isus, kog ti goniš; 16nego ustani i stani na noge svoje; jer ti se zato javih da te učinim slugom i svedokom ovome što si video i što ću ti pokazati, 17izbavljajući te od naroda jevrejskog i od neznabožaca, kojima ću te poslati, 18da im otvoriš oči da se obrate od tame k videlu i od oblasti sotonine k Bogu, da prime oproštenje greha i dostojanje među osvećenima verom mojom.
19Zato, care Agripa! Ne bih nepokoran nebeskoj utvari; 20nego najpre onima koji su u Damasku i u Jerusalimu, potom i po svoj zemlji jevrejskoj, i neznabošcima propovedah da se pokaju, i da se obrate k Bogu čineći dela dostojna pokajanja. 21Zato me Jevreji uhvatiše u crkvi i hteše da me raskinu. 22Ali dobivši pomoć Božju stojim do samog ovog dana, i svedočim i malom i velikom, ne kazujući ništa osim što proroci kazaše da će biti, i Mojsije: 23Da će Hristos postradati, i da će biti prvi iz vaskrsenja mrtvih i propovedati videlo narodu jevrejskom i neznabošcima.
24A kad on ovo odgovaraše, reče Fist velikim glasom: Zar luduješ, Pavle? Mnoge te knjige izvode iz pameti. 25A on reče: Ne ludujem, čestiti Fiste, nego reči istine i razuma kazujem. 26Jer za ovo zna car, kome i govorim slobodno; jer ne verujem da mu je šta od ovog nepoznato; jer ovo nije bilo u uglu. 27Veruješ li, care Agripa, prorocima? Znam da veruješ. 28A Agripa reče Pavlu: Još malo pa ćeš me nagovoriti da budem hrišćanin. 29A Pavle reče: Molio bih Boga i za malo i za mnogo da bi ne samo ti nego i svi koji me slušaju danas bili takvi kao i ja što sam, osim okova ovih.
30I kad on ovo reče, usta car i sudija i Vernikija, i koji seđahu s njima, 31i otišavši razgovarahu se među sobom govoreći: Ovaj čovek nije učinio ništa što zaslužuje smrt ili okove. 32A Agripa reče Fistu: Ovaj čovek mogaše biti pušten da ne reče da hoće k ćesaru. I tako sudija namisli da ga pošalje k ćesaru.
Trenutno izabrano:
Dela apostolska 26: SRP1865
Istaknuto
Podeli
Uporedi
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
PUBLIC DOMAIN