1. Мојсијева 8
8
Престанак потопа
1Бог се сети Ноја и свих дивљих животиња и стоке с њим у лађи, па учини да ветар задува над земљом, и воде почеше да се повлаче. 2Затворише се извори бездана#8,2 бездана Вероватно: океана; дословно: дубине. и небеске уставе и киша престаде да пада са неба. 3Воде су се стално повлачиле са земље, а после сто педесет дана толико су опале 4да се седамнаестог дана седмог месеца лађа зауставила у горју Арарат. 5Воде су стално опадале до десетог месеца, а првог дана десетог месеца показаше се врхови планина.
6После четрдесет дана, Ноје отвори прозор који је био направио на лађи 7и пусти напоље гаврана. Гавран је излетао и враћао се док се воде са земље нису исушиле. 8Ноје пусти и голубицу, да види да ли су се воде повукле са површине земље. 9Али голубица не нађе место на које би се спустила, јер је вода још прекривала сву површину земље, па се врати к Ноју у лађу. Он пружи руку, ухвати голубицу и унесе је к себи у лађу. 10Ноје сачека још седам дана, па опет пусти голубицу из лађе. 11Када му се увече вратила, а оно – у кљуну јој тек откинут лист маслине! Тако Ноје сазна да су се воде повукле са земље. 12Он онда сачека још седам дана, па опет пусти голубицу, али му се она више не врати.
13Шестсто прве године Нојевог живота, до првога дана првога месеца, вода се исуши са земље. Ноје скину покров са лађе и погледа, а оно – површина земље сува. 14До двадесет седмог дана другог месеца земља је била сасвим сува.
15Тада Бог рече Ноју: 16»Изађи из лађе, ти, твоја жена, твоји синови и њихове жене. 17Изведи све врсте живих створења која су с тобом: птице, животиње и сва створења која гмижу по тлу. Нека земља поврви од њих, нека буду плодна и намноже се на земљи.«
18И Ноје изађе заједно са својим синовима, својом женом и женама својих синова. 19Све животиње, сва створења која гмижу по тлу и све птице – све на земљи што се креће – изађоше из лађе, врста за врстом.
20Онда Ноје подиже ГОСПОДУ жртвеник, па узе од свих чистих животиња и свих чистих птица и на жртвенику принесе жртве паљенице.
21ГОСПОД омириса тај пријатан мирис, па помисли: »Никада више нећу проклети земљу због човека, иако су му од младости мисли зле, нити ћу икада више уништити сва жива створења као што сам учинио.
22»Све док буде земље,
сетве и жетве,
студени и врућине, лета и зиме,
дани и ноћи никада неће престати.«
Currently Selected:
1. Мојсијева 8: SB-ERV
Označeno
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International