Logotip YouVersion
Search Icon

1. Мојсијева 34

34
Дина силована
1Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја. 2Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова. 3Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.
4Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«
5Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.
6Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом. 7Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.
8Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену. 9Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше. 10Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«
11А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете. 12Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«
13Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, 14и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. 15Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. 16Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. 17Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«
18Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. 19Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. 20Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.
21»Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. 22Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. 23Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«
24И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.
25Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. 26Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. 27Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. 28Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. 29Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.
30Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«
31Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«

Označeno

Share

Copy

None

Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in

YouVersion za prilagajanje tvoje izkušnje uporablja piškotke. Z uporabo našega spletnega mesta se strinjaš z našo uporabo piškotkov, kot je opisano v naši Politiki zasebnosti