Jona 1:1-17
Jona 1:1-17 Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP)
BOG je rekao Joni, Amitajevom sinu: »Kreni odmah u veliki grad Ninivu. Upozori ih da znam sve o njihovim zlim djelima.« No Jona je htio pobjeći od BOGA pa se uputio u Taršiš. Prvo je otišao do Jope i u luci našao lađu koja će onamo otploviti. Platio je put, ukrcao se i isplovio prema Taršišu. Želio je pobjeći od BOGA. Tada je BOG poslao olujni vjetar na more. Podigao se takav silan vihor da se brod našao u opasnosti da potone. Svi su se mornari uplašili i zavapili svojim bogovima, a teret bacili u more kako bi olakšali lađu. Jona je, međutim, sišao u potpalublje i čvrsto zaspao. Kapetan mu tada pristupi i reče: »Kako možeš spavati? Ustani i pomoli se svom bogu! Možda će nas bogovi čuti pa nećemo nastradati.« Tada su mornari predložili: »Bacimo ždrijeb i otkrijmo zbog koga nas je snašla ova nevolja.« Bacili su ždrijeb koji je ukazao na Jonu. Pitali su ga: »Reci nam zbog koga nas je snašla ova nevolja? Čime se baviš? Odakle si? Iz koje si zemlje i naroda?« On im odgovori: »Hebrej sam i štujem BOGA. On je Bog neba i stvoritelj mora i kopna.« Kad su doznali da bježi od BOGA, jako su se uplašili i upitali ga: »Zašto si to učinio?« Kako je more bilo sve nemirnije, upitali su ga: »Što ćemo s tobom da se more smiri?« »Bacite me u more«, odgovori, »i ono će se smiriti jer vas je zbog mene snašla ova oluja.« Pokušali su odveslati do kopna, ali nisu uspjeli jer je oluja postajala sve jača. Tada su zavapili: »O, BOŽE, molimo te, ne daj da stradamo zbog ovog čovjeka! Ne krivi nas za njegovu smrt! Jer, ti si BOG i činiš što želiš.« Podigli su Jonu, bacili ga u more i ono se umirilo. Zbog toga su se jako uplašili BOGA. Prinijeli su mu žrtvu i zavjetovali mu se. Tada BOG zapovjedi ogromnoj ribi da proguta Jonu. Tako je on tri dana i tri noći proveo u njenoj utrobi.
Jona 1:1-17 Biblija kralja Jakova (BKJ)
Riječ GOSPODNJA je došla Joni, sinu Amitajevu govoreći: “Ustani, idi u Ninivu, grad veliki, i zavapi protiv njega, jer se zloća njihova uzdigla pred mene.” No Jona je ustao da pobjegne u Taršiš, od nazočnosti GOSPODA. Sišao je u Jopu i našao lađu koja ide u Taršiš. Zatim je platio potrebnu vozarinu i ukrcao se u nju da ode s njima u Taršiš, daleko od nazočnosti GOSPODA. Ali je GOSPOD poslao silan vjetar na more i nastala je snažna bura na moru tako da je izgledalo da će se lađa razbiti. Tada su se mornari uplašili te je svaki zavapio svome bogu, pa su pobacali tovar koji je bio u lađi u more kako bi si je olakšali. No Jona je sišao na dno lađe, legao i tvrdo zaspao. Nato mu je pristupio zapovjednik lađe i rekao mu: “Što radiš, pospanče? Ustaj i prizovi Boga svojega tako da će nas se sjetiti taj Bog da ne poginemo.” Zatim su rekli svatko svome sudrugu: “Hajde da bacimo ždrijeb da shvatimo čija je krivnja za ovo zlo nad nama.” Tako su bacili ždrijeb i ždrijeb je pao na Jonu. Tada su mu rekli: “Kaži nam, molimo te, čija je krivnja za ovo zlo nad nama? Što je tvoj zanat? Odakle dolaziš? Koja je tvoja zemlja i iz kojega si ti naroda?” Nato im je on odgovorio: “Ja sam Hebrej, i ja se bojim GOSPODA, Boga nebeskoga, koji je načinio more i kopno.” Tada su se ljudi silno uplašili te mu rekli: “Što si to učinio?” Jer su ljudi doznali da on bježi od nazočnosti GOSPODA, zato što im je to sâm rekao. Tada su mu rekli: “Što da ti učinimo da nam se more smiri?” Jer se more komešalo i bjesnilo. A on im je rekao: “Uzmite me i bacite me u more, tako će vam se more smiriti, jer ja znam da je radi mene ova velika bura nad vama.” No ljudi su snažno veslali da je privedu do kopna, ali nisu mogli jer se more komešalo i bjesnilo protiv njih. Stoga su zavapili k GOSPODU i rekli: “Zaklinjemo te, GOSPODE, zaklinjemo te, da ne poginemo zbog života ovoga čovjeka i ne stavi na nas krv nevinu, jer si ti GOSPODE, učinio kako se tebi sviđalo.” Tako su uzeli Jonu, bacili ga u more te se more smirilo od svog bijesa. Tada su se ljudi silno prestrašili GOSPODA te prinijeli žrtvu GOSPODU i učinili zavjete. A GOSPOD je pripremio veliku ribu da proguta Jonu. I Jona je bio tri dana i tri noći u ribljoj utrobi.