Zaharija 4:1-14

Tada se vratio anđeo koji je sa mnom razgovarao i protresao me. Bilo je to kao da me probudio iz sna. »Što vidiš?« upitao me. Odgovorio sam: »Vidim svijećnjak sav od zlata, s posudom na vrhu. Na njemu je sedam svjetiljki s fitiljima. Pokraj njega su dva maslinova drveta — jedno desno, a drugo lijevo od posude.« Pitao sam anđela koji je sa mnom razgovarao: »Što to znači, gospodaru?« Odgovorio je: »Zar ne znaš što znači?« »Ne, gospodaru«, odgovorio sam. A on mi je rekao: »To je BOŽJA poruka Zerubabelu: ‘Ne snagom ni silom, već mojim Duhom’, kaže BOG Svevladar. ‘Što si ti, velika planino? Pred Zerubabelom postat ćeš ravnica. On će postaviti temeljni kamen dok ljudi budu klicali: Prekrasno! Predivno!’« BOG mi je dalje govorio: »Zerubabel je svojim rukama položio temelje ovoga Hrama. On će ga svojim rukama i dovršiti. Tada ćete znati da sam ga ja, BOG Svevladar, poslao k vama. Tko je prezreo dan skromnih početaka? Oni će se radovati kad u Zerubabelovoj ruci ugledaju visak.« A anđeo je rekao: »Onih sedam svjetiljaka su BOŽJE oči koje promatraju svu zemlju.« Tada sam pitao anđela: »Što su ona dva maslinova drveta s desne i lijeve strane svijećnjaka?« I još sam ga pitao: »Što su dvije maslinove grane u rukama dvojice radnika koji izlijevaju zlatno ulje iz njih?« A on mi odgovori: »Zar ne znaš što one znače?« »Ne, gospodaru«, odgovorio sam. Tada je rekao: »Predstavljaju dvojicu izabranih da služe Gospodaru sve zemlje.«