Matej 22:1-22

Isus je narodu ponovo počeo govoriti u usporedbama. Rekao je: »Kraljevstvo je nebesko slično kralju koji je pripremio svadbu za svoga sina. Poslao je sluge po one koji su bili pozvani na svadbu, ali oni nisu htjeli doći. Tada je poslao druge sluge, govoreći: ‘Kažite onima što su pozvani: Evo, moja je gozba pripremljena, volovi i ugojena stoka su zaklani i sve je spremno. Dođite na svadbu!’ No oni se nisu odazvali, nego su otišli: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. Ostali su zgrabili kraljeve sluge, zlostavljali ih i ubili. Na to se kralj rasrdio pa je poslao svoje vojnike i oni su pogubili ubojice njegovih slugu i spalili njihov grad. Tada je kralj rekao svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali oni koji su pozvani nisu bili dostojni. Stoga, idite na raskrižja cesta i pozovite na svadbu sve koje nađete.’ Oni su otišli na ulice i sakupili sve koje su našli — zle i dobre — i svadbena se dvorana napunila gostima. A kad je kralj ušao da pogleda goste, vidio je ondje čovjeka koji nije bio u svadbenoj odjeći. Rekao mu je: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odjeće?’ A čovjek je zanijemio. Tada je kralj naredio svojim slugama: ‘Svežite mu ruke i noge pa ga bacite u tamu, gdje će biti plač i škrgut zuba.’ Jer, mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.« Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da uhvate Isusa u riječi. Poslali su mu svoje učenike zajedno s herodovcima, a ovi su mu rekli: »Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da uistinu učiš Božjem putu, te da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš tko je tko. Zato nam reci što misliš: je li pravo plaćati caru porez ili nije?« Isus je znao njihove zle namjere pa je rekao: »Licemjeri! Zašto me pokušavate namamiti u zamku? Pokažite mi novac za plaćanje poreza.« Pružili su mu srebrnjak. Tada ih je upitao: »Čiji je ovo lik i natpis?« Odgovorili su mu: »Carev.« A on im je tada rekao: »Dakle, dajte caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu.« Zadivili su se kad su to čuli pa su ga ostavili i otišli.