Jona 4:1-11

Joni to nije bilo drago pa se jako naljutio. Pomolio se BOGU: »O, BOŽE, dok sam još bio u svojoj zemlji, znao sam da će baš tako biti! Zato sam i pobjegao u Taršiš. Znao sam da si milosrdan i suosjećajan Bog, strpljiv i pun ljubavi. Čak i kad odlučiš nekoga kazniti, spreman si od toga odustati. Zato mi sad, BOŽE, oduzmi život — radije bih umro nego živio.« BOG ga je upitao: »Imaš li se pravo ljutiti?« Jona je otišao istočno od grada, napravio ondje zaklon i sjeo u hlad. Čekao je da vidi što će biti s gradom. Tada BOG učini da pokraj Jone izraste velika biljka, da bi mu glava bila u hladu i da bi mu bilo udobnije. Jona joj se veoma razveselio. Sutradan ujutro Bog je poslao crva da podgrize biljku pa se ona osušila. Kako se sunce dizalo, Bog je poslao vrući istočni vjetar. Sunce je Joni pržilo glavu pa je malaksao i poželio umrijeti. Izjavio je: »Radije bih umro nego živio!« Bog zatim upita Jonu: »Imaš li se pravo ljutiti zbog biljke?« »Imam«, odgovori Jona. »Mogao bih umrijeti od ljutnje.« BOG reče: »Toliko ti je stalo do te biljke, koju nisi njegovao niti se trudio oko nje, koja je niknula i uvenula preko noći. Pa kako da meni ne bude stalo do velikoga grada Ninive. Ondje ima više od stotinu i dvadeset tisuća ljudi koji ne razlikuju dobro od zla, kao i mnoštvo njihove stoke!«