Postanak 41:1-16

Nakon pune dvije godine faraon je sanjao san: stajao je pokraj rijeke Nil, iz koje izađe sedam zdravih i krupnih krava i počnu pasti travu. Nakon njih iz Nila izađe drugih sedam krava, slabih i mršavih, pa stanu pokraj onih na obali. Tada slabe i mršave krave prožderu onih sedam zdravih i krupnih krava. Potom se faraon probudio. Kad je ponovo zaspao, sanjao je drugi san: sedam klasova žita, punih i zdravih, raste na jednoj stabljici. Za njima iznikne sedam drugih klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom. Tada kržljavi klasovi progutaju onih sedam punih i zdravih klasova. Potom se faraon probudio i shvatio da je sanjao. Ujutro je bio uznemiren pa je poslao po sve egipatske vračeve i mudrace. Ispričao im je svoje snove, ali nitko mu ih nije znao protumačiti. Tada je glavni peharnik rekao faraonu: »Danas sam se sjetio jednog svoga propusta. Kad se faraon jednom bio razljutio na svoje sluge, mene je i glavnog pekara stavio u zatvor u kući zapovjednika straže. Obojica smo iste noći sanjali san i svaki je san imao svoje značenje. Ondje je s nama bio jedan mladić, Hebrej, sluga zapovjednika straže. Ispričali smo mu svoje snove i on je svakome od nas protumačio njegov san. I sve se dogodilo baš kako nam je rekao: mene su vratili u službu, a pekara su objesili.« Tada je faraon poslao po Josipa te su ga brzo doveli iz zatvora. Kad se obrijao i presvukao, Josip je izašao pred faraona. Faraon je rekao Josipu: »Sanjao sam jedan san i nitko ga ne može rastumačiti. Čuo sam za tebe, da znaš protumačiti san čim ga čuješ.« »Nije to od mene«, odgovori Josip, »nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.«