Postanak 37:1-12

Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac. Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji: Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari. A Jakov je, još zvan Izrael, od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač. Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru. Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili. Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san: Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.« Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao. Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.« Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?« I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo. Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema