Postanak 3:1-13

Zmija je bila lukavija od svih divljih životinja koje je stvorio BOG. Ona upita ženu: »Zar je Bog zaista rekao da ne smijete jesti ni sa jednog stabla u vrtu?« Žena odgovori: »Smijemo jesti plodove sa svih stabala u vrtu, osim sa jednoga. Bog je rekao: ‘Nemojte jesti plod stabla koje je usred vrta! Ne dirajte ga, da ne umrete!’« Tada zmija reče ženi: »Ne, nećete umrijeti. Nego, Bog zna da će vam se otvoriti oči kad pojedete taj plod. I bit ćete kao Bog — znat ćete što je dobro, a što zlo.« Žena je vidjela da plod lijepo izgleda, da je dobar za jelo i da je poželjan jer će je učiniti mudrom. Stoga, ubere plod stabla i pojede ga. A dala je i svome mužu, koji je bio s njom, pa je i on jeo. Tada su se oboma otvorile oči i spoznali su da su goli. Zato su spleli smokvinog lišća i napravili si pregače. Potom su čuli korake BOGA, koji je hodao vrtom za večernjeg povjetarca, pa su se sakrili od BOŽJE prisutnosti među drveće u vrtu. BOG je pozvao čovjeka i upitao ga: »Gdje si?« Čovjek je rekao: »Čuo sam da si u vrtu i uplašio sam se, jer sam gol, pa sam se sakrio.« »Tko ti je rekao da si gol?« upita ga Bog. »Zar si jeo plod stabla koji sam ti zabranio jesti?« »Žena koju si dao da bude uz mene«, odgovori čovjek, »dala mi je plod sa stabla pa sam jeo.« Tada BOG upita ženu: »Što si učinila?« »Zmija me prevarila«, kaže žena, »pa sam jela.«