Samuel 2 16:5-14

Kad je kralj David stigao do grada Bahurima, istrčao je pred njega Šimej, sin Gerin. Bio je on iz Šaulove obitelji i proklinjao je Davida. Bacao je kamenje na kraljevsku povorku, ali svi ratnici i narod okružili su kralja. Šimej je vikao proklinjući: »Odlazi! Odlazi, krvniče, ništarijo! Oduzeo si Šaulu kraljevstvo, a BOG ti sad vraća za svu prolivenu krv Šaulove obitelji. BOG je kraljevstvo predao tvome sinu Abšalomu. Evo, stiglo te zlo jer si krvnik!« Tada je Abišaj, Serujin sin, rekao kralju: »Zar da te proklinje ovo crknuto pseto, moj gospodaru kralju? Pusti me da prijeđem i odrubim mu glavu.« No kralj reče: »Što ću s vama, Serujini sinovi? Ako on proklinje mene, jer mu je BOG zapovjedio da me proklinje, tko onda može pitati zašto to radi?« Zatim se obrati Abišaju i svim slugama: »Rođeni me sin želi ubiti. Zašto onda to ne bi želio i ovaj čovjek iz Benjaminovog plemena? Pustite ga neka proklinje jer mu je to zapovjedio BOG. Možda će BOG vidjeti nepravdu koja mi se događa i uzvratiti mi dobrim za svaku njegovu kletvu.« Tako su David i njegovi ljudi nastavili dalje putem, a Šimej je išao padinom brda nasuprot povorci. Proklinjao je Davida i bacao na njega kamenje i grude zemlje. Kralj i svi ljudi koji su bili s njim stigli su iscrpljeni na rijeku Jordan. Tu su se odmorili i okrijepili.