Samuel 1 17:1-30

Filistejci su okupili svoje ratne postrojbe kod Soka, na području Jude. Utaborili su se pored Efes Damima, između Soka i Azeke, a Šaul i Izraelci skupili su se i utaborili u dolini Ela. Postrojili su se, spremni za bitku s Filistejcima. Filistejci su bili na jednom brdu, a Izraelci na drugome, nasuprot njima. Dijelila ih je dolina. Iz filistejskog je tabora istupio ratnik po imenu Golijat. Bio je iz Gata, visok preko tri metra. Imao je na glavi brončanu kacigu. Bio je obučen u pločasti oklop od bronce, težak pedeset kilograma. Na nogama je imao brončane štitnike, a na leđima mu je visjelo kratko, brončano koplje. Držak je njegovog koplja bio dugačak kao tkalačko vratilo, a šiljak na vrhu težak šest kilograma. Pred njim je hodao njegov štitonoša. Stao je i povikao prema izraelskim jedinicama: »Zašto ste se postrojili za bitku? Ja sam Filistejac, a vi ste Šaulovi ljudi. Odaberite, dakle, jednog od vas pa neka se dođe boriti sa mnom. Ako me nadjača i ubije, bit ćemo vaši robovi. Ali, ako ja ubijem njega, vi ćete postati naši robovi i služiti nam.« Filistejac je rekao: »Danas izazivam izraelsku vojsku! Pošaljite mi čovjeka da se bori sa mnom.« Kad su Šaul i Izraelci čuli što govori Filistejac, bili su obeshrabreni i jako uplašeni. David je bio sin Jišaja, Efratovca iz Betlehema u Judi. Jišaj je imao osmoricu sinova. U Šaulovo vrijeme, bio je već jako star. Trojica najstarijih Jišajevih sinova otišla su sa Šaulom u rat. Prvorođeni je sin bio Eliab, drugi Abinadab, a treći Šama. David je bio najmlađi sin. Trojica najstarijih sinova bili su u Šaulovoj vojsci, a David je povremeno odlazio od Šaula i brinuo se za očeve ovce u Betlehemu. Četrdeset dana, svakog jutra i večeri, Filistejac je izlazio pred Izraelce i izazivao ih. Jišaj je rekao svome sinu Davidu: »Uzmi za svoju braću ovu košaru prženog žita i ovih deset kruhova. Odnesi im to brzo u vojni tabor. Uzmi i ovih deset sireva za zapovjednika njihove postrojbe. Vidi kako su ti braća. Donesi mi od njih nešto po čemu ću znati da su dobro. Oni su sa Šaulom i svim ostalim Izraelcima u dolini Ela. Bore se protiv Filistejaca.« David je ustao rano ujutro. Ostavio je ovce na brigu drugom pastiru. Natovario je hranu i krenuo, kao što mu je Jišaj bio naredio. Stigao je u tabor baš kad je vojska izlazila na borbene položaje uz ratni poklič. Izraelci i Filistejci rasporedili su se u bojne redove, jedni nasuprot drugih. David je ostavio onu hranu čuvaru zaliha i otrčao do bojnih redova pozdraviti braću. Dok je s njima razgovarao, ratnik Golijat, Filistejac iz Gata, izašao je iz bojnih redova i viknuo isto što i prije, pa ga je čuo i David. Kad su Izraelci ugledali Golijata, pobjegli su pred njim u silnom strahu. Govorili su: »Jeste li vidjeli tog čovjeka? On radi ruglo od Izraela. Kralj će dati veliko bogatstvo onome tko ga ubije. I još će mu dati svoju kćer za ženu. I još će njegovu obitelj osloboditi plaćanja poreza u Izraelu.« David je upitao ljude koji su stajali blizu njega: »Što će dobiti onaj tko ubije Filistejca i skine ovu sramotu s Izraela? Tko je taj neobrezani Filistejac da se ruga vojsci živoga Boga?« Izraelski su vojnici rekli Davidu za nagradu koja će pripasti onome tko ubije Golijata. Kad je Eliab, Davidov najstariji brat, čuo da on razgovara s vojnicima, razljutio se na Davida i upitao ga: »Zašto si došao ovdje i kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Poznata mi je tvoja uobraženost i tvoje zle nakane. Došao si samo da bi gledao bitku.« »Što sam sad učinio?« upitao je David. »Zar ne smijem niti razgovarati?« Zatim se okrenuo nekom drugome i raspitivao se kao i prije, a vojnici su mu odgovarali kao i prije.