Savremeni srpski prevod

Божидар Младеновић

Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)
Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«
Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«
А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«
»Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«
»Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«
То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«
»Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«
Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.
Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«
Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија, па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.
»Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«
»Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.
А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«
»Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«
А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.«
А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче.
Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.«
Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, па упита: »Где сте га положили?«
»Господе«, рекоше му, »дођи и види.«
А Исус заплака.
Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!«
Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?«

Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен.
Исус рече: »Одмакните камен.«
»Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.«
»Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус.
Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.«
Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!«
И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом.
А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.«


Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.
Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место и народ.«
А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.«
Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу.
Тако тога дана одлучише да га убију.
Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима.
Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«
А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.

Höre Еванђеље по Јовану 11