Božija reč leči rane srcaUzorak

Molitva kao lek

Dok čitam knjigu Psalama, često sa saosećam sa molitvama koje su napisali autori, ali se ne usuđujem da to ponovim kada se ja molim. Psalmi su napisani sa toliko iskrenosti. Autor prilazi Bogu i opisuje mu do tačno kako se oseća. Kako bih ja uradila ovako nešto, mene bol koju osećam mora u potpunosti da slomi da bih prišla Bogu sa potpunom iskrenošću.

Kao primer uzimamo samo istaknuti stih. David govori Bogu da ga je zauvek zaboravio. Poslednje postavljeno pitanje pokazuje kao da David misli ga je Bog namerno napustio, izbegava ga, sklanja svoju prisutnost od njega. Da li je u redu optužiti milostivog Boga da namerno ne želi da se smiluje Davidu? Da li je David bio iskren? Dok razmišljamo o ovim pitanjima pogledajmo prvo pitanje koje je David uputio Bogu. Iako ne znamo šta pritiska Davidovo srce, vidimo da on shvata da je njegova bol odobrena od Boga. Ne samo da je odobrena i poslata sa prestola milosti, nego on Boga zove GOSPODOM (uzima Božije zavetno ime). Nazivanje Boga njegovim zavetnim imenom pokazuje prisećanje na zavetni odnos koji je sklopljen. Kada Bog sklopi savez on se obavezuje na ljubav, milost, brigu... David još uvek ima nadu da Bog zna šta se dešava u njegovom životu, ali koristi teške reči kako bi opisao kako se trenutno oseća.

Mi nismo pomazani za kralja kao što je David, ali možemo izvući principe iz njegovih molitvi. Proverimo da li smo u savezu sa Bogom. Da li su naši gresi pokriveni Hristovom krvlju? Kada se uverimo da jesmo Božije dete, razmislimo koliko smo iskreni pred Bogom u molitvi. Šta možemo da menjamo u našim molitvama? Jednu stvar ne smemo nikad da zaboravimo; šta god da se nalazi u našim srcima, Bog to već zna i pre nego što mu kažemo, voljan je da pomogne.

Dalja čitanja: Psalam 13, 62