Maraton zvan život

Volim da trčim, iako nisam baš ozbiljan trkač. Moja mera je osam kilometara sporog tempa, a kada kažem sporog, mislim na tempo pri kome majke koje guraju svoje bebe u kolicima mogu da me preteknu. Moja prijateljica Daun, sa kojom planinarim, je pravi trkač. Ona se redovno takmiči na maratonima i izgradila je i fizičku i mentalnu izdržljivost da pređe takve udaljenosti. Ona je dovoljno trčala da zna kako je udariti u zid dok trčiš, koncept koji nikada nisam iskusila, jer očigledno nikada nisam trčala dovoljno daleko!

Udaranje u zid je mesto koje trkači mogu da savladaju samo svojim umom. To je više mentalna nego fizička stvar, čak i kada je fizički bolno. Daun mi je to jednom objasnila opisujući šta se dogodilo na njenom prvom maratonu. Pretrčala je 37 kilometara kada je udarila u ozloglašeni zid. Imala je 36 minuta da pređe preostalih 5 kilometara. To ne bi bio problem, da već nije trčala kilometrima i da nije imala jak bol u levom kuku. Kako ona to priča, leva strana njenog mozga (racionalna strana) joj je rekla da stane i hoda do kraja trkačke staze. Misli kao što su, Ne brini o ispunjenju cilja. Ljudi će razumeti kada shvate koliko je vruće i koliko sam povređena,grmele su u njenoj glavi. Ali isto tako glasno, desna strana njenog mozga je odjeknula, Još ima nade! Trka još nije gotova! Još uvek je moguće da ostvariš svoj cilj. Nemoj prestati da trčiš!

Da li si ikada osetio/la takav mentalni rat? Kad tvoj um vrišti na tebe? U trci se to dešava kada udariš u zid, kada više nemaš šta da daš, kada potrošiš svaki gram energije i sve u tebi želi da odustane. Pa ipak, kao što je Daun iskusila, negde duboko u sebi, treptanje cilja ili sna moli da se ne ugasi.

Bila sam na takvom mestu gde sam duhovno, mentalno i emocionalno udarila u zid. Ali u isto vreme, imala sam Reč Božiju u svom srcu i umu. Imala sam Božja obećanja koja su odzvanjala u meni u isto vreme kada je moj um vrištao da prestanem. I zbog Njegovih obećanja, tog treptaja nade, mogla sam da nastavim tako što sam usredsredila svoj um na Boga i Njegovu Reč. Uprkos tome koliko se puta moj um borio da odustanem, stalno sam ga preusmeravala od onoga što je želeo da misli ka onome što je Božja Reč rekla da je istina.

Možda si trenutno na takvom mestu. Šta ti um vrišti? Da nije moguće? Da je prekasno? Da nisi opremljen/a? Nisi dovoljno pametan/a? Dovoljno mlad/a? Dovoljno star/a? Dovoljno obrazovan/a? Možeš pobediti u ratu u svom umu obnavljajući ga Božjim rečima. Možeš izdržati ako učiniš da Božji glas bude glasniji od bilo kog drugog glasa u tvojoj glavi.

Molitva

Oče nebeski, hvala Ti za Tvoju Reč. Pomozi mi da bolje upoznam ono što ona kaže, da bih mogao/la da se transformišem obnavljanjem svog uma i da mogu da prođem kroz svaki zid. U Isusovo ime, amin.