Preuzmi aplikacijuIskustvo prijateljstva sa BogomUzorak
Pustinja duše
Od sada pa sve do kraja, surova životna stvarnost će ispitivati tvoje razloge da veruješ u Boga. Nekada ćeš izneveriti sebe, a nekad će te izneveriti i drugi ljudi. Planovi će propadati. Vrata će se zatvarati, bez naznaka da se ponovo otvore. Životne okolnosti se neće menjati u tvoju korist, a određeni ljudi se možda nikada neće promeniti. Možda si u periodu čekanja ili možda u periodu velikih lomova. Ako ovakva stanja ostanu tvoja stvarnost dovoljno dugo, onda možeš postati razočaran, sa pregorelom verom.
To je pustinja duše.
Za Izraelce iz 2. Mojsijeve, prolazak kroz Sinajsku pustinju nije bila šetnja slikovitom stazom raskošnog zelenila, sa zalaskom sunca koji možeš snimiti za Instagram. Ne, pustinja je bila užasna pustoš, sa malim šansama za preživljavanje. Bila je to negostoljubiva sredina sa zastrašujućom vrućinom i pustom zemljom. Tamo bi bilo teško sanjariti, a još teže naći svrhu.
Ni duševna pustinja nije drugačija. Kada si u njoj, putuješ po terenu obeshrabrenosti. Kada shvatiš da si lutalica, malo ih je koji će u potpunosti razumeti tvoje putovanje. Postaće ti bliskiji bolom nego napredak, srodnija zbunjenost nego vizija.
Neki kažu da te bol čini jačim, ali ovo je besmislena fraza za nekoga ko gubi snagu dok luta. Možeš biti osoba koja je prirodno sigurna u sebe, ali u pustinji se možeš susresti sa alarmantnom nesigurnošću. Da stvar bude još gora, nećeš znati kada će se sve završiti.
Voljeni lutalice, šta ako krajnja svrha pustinjskog perioda nije da te učini boljom osobom, ili da stigneš negde? Iako posvećenje zaista može biti nusproizvod hodanja kroz pustinjski period, bol putovanja nije samo okrutno sredstvo za postizanje tog cilja. Umesto toga, svrha pustinje je upoznavanje Božijeg prisustva—a blisko, autentično i strastveno prijateljstvo sa Njim je nagrada.
Knjiga Izlaska kaže: „A Gospod je s Mojsijem razgovarao, kao što čovek razgovara s prijateljem.“ (33:11). Šta bi za tebe značilo da osećaš da je Bog tvoj prijatelj?
O ovom planu
Da li prolaziš kroz pustinju u ovom periodu, ne nalaziš vodu ili oazu za svoju dušu? Šta ako ovaj period nosi najveću nadu od svih: spoznati blisko, autentično i strastveno Božje prisustvo? Ova pobožnost te ohrabruje da ovo vreme nije izgubljeno vreme, iako se ponekad osećaš kao da nikuda ne ideš. Jer, bez obzira kakvim terenom koračaš, Bog putuje sa tobom kao Utešitelj, Životodavac i Prijatelj.
More
Želimo da zahvalimo WaterBrook Multnomah-u na ovom planu čitanja. Za više informacija, molimo poseti: https://www.faitheurycho.com/
