Veoma voljen/aUzorak

Od svih imena koja nam je Bog dao, Dete Božije mi je bilo najteže da shvatim u potpunosti.

Možda zato što je moje detinjstvo izgledalo kao žurba da odrastem, a nikada nisam u potpunosti razumela kako bi izgledalo živeti kao dete.

Da li postati kao dete znači osećati se sigurno i zbrinuto bez straha od budućnosti? Biti radoznao i rizikovati? Da se ​​odmoriš, veseliš i oslobođen/a si težine sveta?

To nije bilo moje detinjstvo.

Moj tata se borio sa zavisnošću, borio se u bandi i živeo sa hepatitisom C. Neko ga je upoznao sa Isusom, i on je potpuno promenio svoj život(hvala Bogu!). Na ulicama San Franciska je počeo dosezati naše prijatelje koji žive bez domova i bore se sa zavisnošću. Ponosna sam na ulice na kojima sam odrasla i zadivljena onim što smo videli da Bog čini, ali to je takođe išlo uz teško detinjstvo. U mladosti sam doživela ubijanje ljudi pred mojim očima, da su moji roditelji napadnuti, a razna droga se prodavala i koristila. Imala sam 18 godina, kada je moj tata dobio rak i preminuo.

Rano sam naučila da nosim teške odgovornosti, da se nosim sa gubicima, da budem otporna i da naporno radim. U tome je bilo pozitivnih strana, ali i negativnih. Provela sam svoje rano odraslo doba opterećena pritiskom da budem produktivna i da imam kontrolu, nikada ne praveći pauze, pod stresom zbog budućnosti, bez ikakvih detinjastih čuda u svom životu. Duboko sam povredila neke ljude usput.

Proteklih nekoliko godina bila sam na putu da ponovo otkrijem šta to jedno ime zaista znači.

Za onoga ko je živeo sa težinom celog sveta na svojim ramenima... ti si više nego što ti je rečeno. Bog te naziva Svojim Detetom (Galatima 3:26).

Kada predamo svoje živote Isusu, pozvani smo da ponovo naučimo šta znači biti dete. Možemo Mu dati breme koje nikada nismo ni trebali da nosimo sami. Ispostavilo se da smo sigurniji nego što smo ikada zamišljali – da verujemo, rizikujemo, činimo korake vere, odmaramo se, uživamo i slavimo baš kao deca koja su bezbedna i voljena.

Dete Božije. To je tvoje ime.

Za onog ko se oseća kao da se nikada neće osloboditi srama, onoga što si bio/la ili onoga što si uradio/la... ti si više nego što ti je rečeno. Isus te naziva zaista slobodnom osobom (Jovan 8:36).

Kada predamo svoje živote Isusu, isti Duh koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih sada živi u nama. U sebi imamo novu vrstu držanja, perspektive i snage.

Ako Bog nije dovoljan da nas vaskrsne iz mrtvih, ako nije dovoljan da nas spase od naših grešnih života, ako nije dovoljan da nas iskupi sa svih mesta na kojima smo bili, onda On nije bio dovoljan da vaskrsne Hrista. Dakle, ili nas je oživeo, ili je Isus još uvek mrtav.

Ali pošto On nije mrtav – pošto je grob prazan i nijedna Spasiteljeva kost ne leži u grobu – znamo da je smrt odavno pobeđena.

Nisi u lancima svoje prošlosti

Slobodan/na, Zaista. To je tvoje ime.

Prijatelju, možda nosiš teret koji više ne moraš nositi. Možda živiš u lancima u kojima više ne moraš da živiš.

Predaj ih Bogu i živi kao slobodno Dete Božije koje zaista i jesi.