Pouzdanje u molitvi

Sukobi su prilika za rast

Moli, očekuj i zahvaljuj

Vera, život zajedništva sa Bogom

Bežanje od Božijeg srca

Sila Božije Reči

Snažan Spasitelj spasava slabošću

Božija reč leči rane srca

Drač, stradanje i Mesija

Himna:Milost u Tvojoj Priči

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bk1KI">
 <div class="chapter ch22" data-usfm="1KI.22">
 <div class="label">22</div><div class="s1">Zdru&#382;eni pohod protiv Arama</div><div class="p"> 1Naredne tri godine nije bilo rata izme&#273;u Arama i Izrailja. 2A onda, u tre&#263;oj godini, do&#273;e Josafat, car Judin, k caru izrailjskom.</div><div class="p"> 3Car izrailjski re&#269;e svojim slugama: &#8222;Znate li da Ramot galadski pripada nama? A ipak, mi ne preduzimamo ni&#353;ta da ga povratimo iz ruku cara aramskog.&#8220; 4On re&#269;e Josafatu: &#8222;Ho&#263;e&#353; li po&#263;i sa mnom na Ramot galadski?&#8220; Josafat odgovori caru izrailjskom: &#8222;&#352;to sam ja, to si ti; moj je narod kao tvoj narod, i moji konji kao tvoji konji.&#8220; 5Josafat re&#269;e caru izrailjskom: &#8222;Zatra&#382;i prvo Gospodnji savet.&#8220; 6Car izrailjski okupi &#269;etiri stotine proroka i re&#269;e im: &#8222;Da li da po&#273;em u rat protiv Ramota galadskog, ili da se okanem toga?&#8220; Oni mu odgovori&#353;e: &#8222;Po&#273;i, jer &#263;e ga Gospod predati u careve ruke.&#8220;</div><div class="p"> 7Josafat upita: &#8222;Ima li ovde jo&#353; neki prorok Gospodnji da ga pitamo?&#8220;</div><div class="p"> 8Car izrailjski re&#269;e Josafatu: &#8222;Postoji jo&#353; jedan &#269;ovek preko koga mo&#382;emo da pitamo Gospoda, ali ja ga mrzim, jer mi ne prorokuje ni&#353;ta dobro, nego samo zlo. To je Miheja, sin Jemlin.&#8220;</div><div class="p">A Josafat re&#269;e: &#8222;Neka car ne govori tako.&#8220; 9Tada car izrailjski dozva jednog dvoranina i re&#269;e: &#8222;Brzo dovedi Miheju, sina Jemlinog!&#8220;</div><div class="p"> 10Car izrailjski i Josafat, car Judin, obu&#269;eni u svoje odore, sedeli su svaki na svome prestolu kod gumna na ulazu samarijske kapije, dok su svi proroci prorokovali pred njima. 11Sedekija, sin Hananin, na&#269;ini sebi gvozdene rogove i re&#269;e: &#8222;Govori Gospod: &#8217;Ovim &#263;e&#353; bosti Aramejce, dok ih ne dokraj&#269;i&#353;!&#8217;&#8220;</div><div class="p"> 12Svi proroci su ovako prorokovali, govore&#263;i: &#8222;Idi na Ramot galadski i ima&#263;e&#353; uspeha, jer &#263;e ga Gospod dati u careve ruke!&#8220;</div><div class="s1">Prorok Miheja prori&#269;e propast</div><div class="p"> 13Glasnik koji je oti&#353;ao da pozove Miheju, rekao mu je: &#8222;Eno, proroci jednodu&#353;no prorokuju &#353;to je povoljno za cara. Stoga neka i tvoje re&#269;i budu kao njihove; govori caru ono &#353;to je povoljno za njega.&#8220; 14Miheja odgovori: &#8222;&#381;ivoga mi Gospoda, govori&#263;u ono &#353;to mi Gospod bude rekao!&#8220;</div><div class="p"> 15Kad je do&#353;ao k caru, car mu re&#269;e: &#8222;Miheja, da li da idemo u Ramot galadski da ratujemo protiv njega, ili da se okanem toga?&#8220; Miheja mu dogovori: &#8222;Idi, ima&#263;e&#353; uspeha. Gospod &#263;e ga predati u careve ruke.&#8220;</div><div class="p"> 16Car mu re&#269;e: &#8222;Dokle &#263;u te zaklinjati da mi ka&#382;e&#353; samo istinu u ime Gospodnje?&#8220;</div><div class="p"> 17Miheja re&#269;e: &#8222;Vidim sav Izrailj ra&#353;trkan po gorama, kao stado bez pastira. Gospod re&#269;e: &#8217;Oni nemaju gospodara; neka se svako vrati ku&#263;i u miru.&#8217;&#8220;</div><div class="p"> 18Tada car izrailjski re&#269;e Josafatu: &#8222;Nisam li ti rekao da mi ne&#263;e prorokovati ni&#353;ta dobro, nego samo zlo?&#8220;</div><div class="p"> 19Ali Miheja re&#269;e: &#8222;Zato &#269;uj re&#269; Gospodnju! Video sam Gospoda kako sedi na svome prestolu, a sva je nebeska vojska stajala s njegove desne i leve strane. 20Gospod re&#269;e: &#8217;Ko &#263;e zavesti Ahava da po&#273;e na Ramot galadski?&#8217;</div><div class="p">Jedan je rekao ovako, a drugi onako. 21Jedan duh iza&#273;e, stade pred Gospoda i re&#269;e: &#8217;Ja &#263;u ga zavesti.&#8217; Gospod ga upita: &#8217;Kako?&#8217;</div><div class="p"> 22On re&#269;e: &#8217;Iza&#263;i &#263;u i bi&#263;u la&#382;ljiv duh u ustima svih njegovih proroka.&#8217;</div><div class="p">Gospod re&#269;e: &#8217;Uspe&#263;e&#353; da ga zavede&#353;; idi i u&#269;ini tako.&#8217;</div><div class="p"> 23Gospod je, dakle, stavio la&#382;ljivog duha u usta svih ovih proroka; a Gospod ti objavljuje propast.&#8220;</div><div class="p"> 24Tada Sedekija, sin Hananin, pri&#273;e, udari Miheju po obrazu i re&#269;e: &#8222;Zar je Duh Gospodnji oti&#353;ao od mene da bi govorio tebi?&#8220;</div><div class="p"> 25Miheja re&#269;e: &#8222;Vide&#263;e&#353; onoga dana kada bude&#353; i&#353;ao iz sobe u sobu da se sakrije&#353;.&#8220;</div><div class="p"> 26Car izrailjski re&#269;e: &#8222;Uzmi Miheju i predaj ga Amonu, upravitelju grada, i Joasu, carevom sinu. 27Reci: &#8217;Govori car: bacite ovoga u tamnicu, i hranite ga s malo hleba i vode dok se ne vratim u miru.&#8217;&#8220;</div><div class="p"> 28A Miheja mu re&#269;e: &#8222;Ako se zaista vrati&#353; u miru, onda Gospod nije govorio preko mene.&#8220; I jo&#353; re&#269;e: &#8222;&#268;ujte, svi narodi!&#8220;</div><div class="s1">Poraz i Ahavova smrt</div><div class="p"> 29Tako car izrailjski i Josafat, car Judin, krenu na Ramot galadski. 30Car izrailjski re&#269;e Josafatu: &#8222;Preru&#353;i&#263;u se i po&#263;i u bitku, a ti obuci svoju odoru.&#8220; Car izrailjski se preru&#353;i i ode u bitku.</div><div class="p"> 31A car aramejski zapovedi trideset dvojici zapovednika svojih bojnih kola: &#8222;Ne upu&#353;tajte se u boj ni s velikim ni s malim, ve&#263; samo s carem izrailjskim.&#8220;</div><div class="p"> 32Kad su zapovednici bojnih kola videli Josafata, mislili su: &#8222;To je sigurno car izrailjski.&#8220; Tada su se okrenuli i oborili se na njega. Ali Josafat povika. 33Kad su zapovednici bojnih kola videli da to nije car izrailjski, okrenuli su se od njega.</div><div class="p"> 34Me&#273;utim, neko nasumce odape luk i ustreli cara izrailjskog izme&#273;u sastava njegovog oklopa. On re&#269;e svome voza&#269;u: &#8222;Okreni kola i izvedi me iz bitke, jer sam ranjen.&#8220; 35Ljuta se bitka vodila celog tog dana, ali se car dr&#382;ao na nogama u bojnim kolima naspram Aramejaca. Krv iz rane slivala se na pod bojnih kola. Umro je uve&#269;e. 36Pri zalasku sunca, bilo je objavljeno: &#8222;Svaki &#269;ovek u svoj grad! Svaki &#269;ovek u svoj kraj!&#8220;</div><div class="p"> 37Tako je poginuo car izrailjski. Doneli su ga u Samariju i tamo ga sahranili. 38Bojna kola su oprali u samarijskom jezeru: tamo su psi lizali njegovu krv, a bludnice se kupale, prema re&#269;i koju je Gospod rekao.</div><div class="p"> 39Ostala Ahavova dela i sve &#353;to je u&#269;inio, o dvoru koji je sagradio od slonova&#269;e, i o gradovima koje je sagradio, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva izrailjskih? 40Ahav se upokojio sa svojim precima, a na njegovo mesto se zacario njegov sin Ohozija.</div><div class="s1">Josafatovo carevanje nad Judom</div><div class="p"> 41Josafat, sin Asin, zacario se nad Judom u &#269;etvrtoj godini Ahava, cara Izrailja. 42Josafatu je bilo trideset pet godina kad se zacario, a vladao je dvadeset pet godina u Jerusalimu. Majka mu se zvala Azuva, &#263;erka Silejeva. 43On je u svemu sledio puteve svoga oca Ase i nije odstupao od toga, nego je &#269;inio &#353;to je pravo u Gospodnjim o&#269;ima. Ipak, uzvi&#353;ice nisu bile uklonjene; narod je jo&#353; uvek prinosio &#382;rtve i kadio na uzvi&#353;icama. 44Josafat je bio u miru sa carem izrailjskim.</div><div class="p"> 45Ostalo o Josafatu, juna&#353;tvo koje je pokazao u ratovanju, nije li to zapisano u Knjizi dnevnika careva Judinih? 46Tako&#273;e je iskorenio iz zemlje hramske bludnike koji su se odr&#382;ali do vremena njegovog oca.</div><div class="p"> 47U Edomu nije bilo cara; namesnik je vladao kao car. 48Josafat je izgradio deset tarsiskih la&#273;a da ide u Ofir po zlato, ali la&#273;e nisu mogle da odu jer su se nasukale kod Esion-Gevera. 49Tada Ohozija, sin Ahavov, re&#269;e Josafatu: &#8222;Neka moje sluge po&#273;u na la&#273;ama s tvojim slugama.&#8220; Ali Josafat nije hteo.</div><div class="p"> 50Kad se Josafat upokojio sa svojim precima, sahranili su ga s njegovim precima u gradu njegovog praoca Davida. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Joram.</div><div class="s1">Ohozijina vladavina nad Izrailjem</div><div class="p"> 51Ohozija, sin Ahavov, se zacario nad Izrailjem u Samariji u sedamnaestoj godini Josafata, cara Judinog. Vladao je dve godine nad Izrailjem. 52On je &#269;inio &#353;to je zlo u Gospodnjim o&#269;ima, slede&#263;i put svoga oca i svoje majke, i put Jerovoama, sina Navatovog, koji je Izrailj naveo na greh. 53Slu&#382;io je Valu i klanjao mu se. Tako je razgnevio Gospoda, Boga Izrailjevog, ba&#353; kao &#353;to je to njegov otac &#269;inio.</div>
 </div>
 </div>
</div>

Sveto pismo, Novi srpski prevod Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc. Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana. The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc. Used by permission. All rights reserved worldwide.

Fluent: Part 7Uzorak

Sveto Pismo

O ovom planu

Slični planovi