Bože, a šta je sa mnom?Узорак

Dok čekam 

Dok čekaš, zapamti da je kao detetu Svevišnjeg Boga, svako vreme tvoje vreme. Ideja da je naše vreme samo ono vreme kada stvari idu našim putem, netačna je i toksična. 

Kada je David čuvao ovce, to je ipak bilo njegovo „vreme“, a kada je Josif bio zatočen u zatvoru zbog zločina koji nije počinio, to je ipak bilo njegovo „vreme“. 

Dok čekamo, ono što vidimo fizički izazvaće našu veru u Boga, jer neće uvek postojati fizički dokazi o tome šta verujemo da On može da uradi. U tim vremenima, zapamti da živimo po veri, a ne po viđenju. Odluke donosimo na temelju vere u Boga, a ne na osnovu ograničenja naše trenutne situacije. Dok čekamo, učimo kako da predamo Bogu svoju volju — naš vremenski okvir o tome kako bi se stvari trebale desiti — pa čak i svoje ciljeve. U Njegovim rukama je najsigurnije mesto, jer samo On ima sposobnost da živi u današnjici, sutra i sledeće godine.  

Čekanje otkriva šta i koga obožavamo. Otkriva duboko ukorenjene strahove, pa čak i skrivena anksiozna uverenja. Kada su Izraelci čekali da stignu u obećanu zemlju, tražili su trenutno zadovoljstvo jer su to cenili. Želeli su da se vrate u ropstvo umesto da čekaju i izdrže put, jer su u svojim srcima obožavali druge bogove. 

Čekanje nikada nije uzaludno. Bog nije uskraćivao svoje obećanje Izraelcima – On ih je pripremao. Kada osećaš nezadovoljstvo svojom situacijom, kome ili čemu se obraćaš? Odgovor na ovo pitanje otkriva mnogo o tvom srcu. 

Dok čekamo, Bog nas priprema za ono što je pred nama. Bog govori svaki dan, ali ako se fokusiramo na budućnost i zanemarimo Onoga koji nas vodi, onda ga nećemo čuti. Stoga će vreme proći, a mi ćemo biti frustrirani i neupućeni kao pre, jer nismo dobili nikakvo uputstvo od Onoga za koga tvrdimo da Mu služimo.