Anksiozan nizaštaUzorak

Šta ako možeš da slaviš Boga čak i usred bola? Brajan je doživeo anksioznost koja je dovela i do nekih fizičkih simptoma. Ali kroz svoje iskustvo otkrio je da ima još mnogo toga da zahvali Bogu. Evo njegove priče: 

Prvi put sam se suočio sa akutnom anksioznošću i panikom pre nekoliko godina dok sam živeo u stranoj zemlji, bilo je to izazovno vreme u mom životu. Dok sam pokušavao da naučim novi jezik, pokrenem posao, budem svetlo Hristovo tamo gde praktično nije bilo crkve i roditelj jednogodišnjih blizanaca, kao da sam se postepeno spuštao u mračnu dolinu. 

Tokom nekoliko meseci, patio sam od bolova u grudima, glavobolje i drugih bolesti koje su služile kao katalizator straha i zabrinutosti za razliku od svega što sam ikada iskusio. Do ovog trenutka u životu, zaista se nisam previše borio sa brigama, a ako sam iskren, čak sam se ponosio time što sam hrabar i spreman da se upustim u rizik. Ali ubrzo sam počeo da razmišljam o najgorim scenarijima – uveren da nešto ozbiljno nije u redu sa mnom ili da će se nešto strašno dogoditi mojoj porodici. 

Ljudi me pitaju da li je moja anksioznost bila slučajna, fiziološka ili duhovna. Pošto sam sve uzeo u obzir, prilično sam ubeđen da je odgovor „da“. Verujem da često može biti više stvari u igri. Stres ima način da raste sve do tačke u kojoj su, čak i oni sa najvećom tolerancijom, podložni njegovoj sili. 

Takođe, kao i druga fizička ograničenja ili bolest, neki od nas smo iskusili trenutke kada hemije našeg tela nisu u ravnoteži. Pored toga, čini se da je naš duhovni neprijatelj onaj koji grabi prilike, kada su u pitanju njegovi napadi, udarajući u oblasti naše slabosti. 

U Pavlovom čuvenom izazovu da ne brinemo ni za šta u Filipljanima 4, 6-7, on nas poziva ne samo da se molimo već i da zahvaljujemo. Kontekst Pavlovih instrukcija nije na vrhu pobede ili nakon što je doživeo čudesno oslobođenje. U stvari, i sam Pavle se suočio sa prilično strašnom situacijom. Pisao je Filipljanskoj crkvi iz zatvora suočen sa veoma neizvesnom budućnošću. Pa ipak, njegovo pismo oslikava njegovu duboku radost i njegov stav radosti. 

Dakle u sred našeg bola, mi možemo i proslavljati. 

Ne verujem da Pavle traži od nas da izgovaramo neiskrenu zahvalnost. Mislim da nas Pavle izaziva da se zahvalimo i tamo gde ne vidimo razlog, čak i usred trenutnih borbi kroz koje prolazimo. 

Otkrio sam da nikad nisam bez stvari zbog kojih mogo zahvaljivati. Čak i tokom nekih od najtežih iskušenja sa kojima sam se suočio, bilo je stvari na kojima sam zahvalan. Razmišljajućo o njima i izgovarajući zahvalnost Njemu pomaže mi da transformišem moj pogled i ponovo podesim svoj um. 

Preopterećenje negativnim ili stresnim mislima može stvoriti uopšteni osećaj predstojeće propasti. Ali čak i kada izražavam svoju zahvalnost Bogu kao iznuđen čin discipline, često doživljavam kako pritisak nestaje. 

To ne znači da postoji neka čarobna formula za život bez anksioznosti. Ali princip slavljenja Boga čak i kroz bol je put do Njegovog prisustva koji daje život i nudi mir. 

-Brjan