Drač, stradanje i Mesija

Sukobi su prilika za rast

Snažan Spasitelj spasava slabošću

Sila Božije Reči

Vera, život zajedništva sa Bogom

Bežanje od Božijeg srca

Pouzdanje u molitvi

Moli, očekuj i zahvaljuj

Himna:Milost u Tvojoj Priči

Božija reč leči rane srca

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkJDG">
 <div class="chapter ch17" data-usfm="JDG.17">
 <div class="label">17</div><div class="s1">Miheja vr&#353;i idolopokloni&#269;ku slu&#382;bu</div><div class="p"> 1Bio neki &#269;ovek iz Jefremove gore po imenu Miheja. 2On je rekao svojoj majci: &#8222;Hiljadu i stotinu srebrnih &#353;ekela koji su ti ukradeni, zbog kojih si preda mnom izrekla kletvu&#8201;&#8211;&#8201;to srebro je kod mene, ja sam ga uzeo.&#8220;</div><div class="p">Njegova majka mu re&#269;e: &#8222;Neka te Gospod blagoslovi, sine moj!&#8220;</div><div class="p"> 3Tih hiljadu i stotinu srebrnih &#353;ekela je vratio svojoj majci. Majka mu re&#269;e: &#8222;Srebro koje sam posvetila Gospodu, dajem svome sinu, da od njega na&#269;ini rezanog i livenog idola. Sada ti ih vra&#263;am.&#8220;</div><div class="p"> 4Kad je Miheja vratio srebro svojoj majci, ona je uzela dve stotine srebrnih &#353;ekela i dala ih zlataru. On je od njih na&#269;inio rezanog i livenog idola koji je stajao u Mihejinoj ku&#263;i.</div><div class="p"> 5Ovaj &#269;ovek, Miheja, je posedovao sveti&#353;te. On je na&#269;inio efod i ku&#263;ne idole, i posvetio jednog od svojih sinova za svoga sve&#353;tenika. 6U ono vreme nije bilo cara u Izrailju, i svako je radio &#353;to mu se &#269;inilo pravo.</div><div class="p"> 7A bio je jedan mladi&#263; iz Vitlejema Judinog, iz Judinog plemena. On je bio Levit koji je &#382;iveo tamo kao do&#353;ljak. 8Taj &#269;ovek je oti&#353;ao iz grada Vitlejema u Judi da na&#273;e sebi mesto da se naseli kao do&#353;ljak. Putuju&#263;i do&#353;ao je u Jefremovu goru do Mihejine ku&#263;e.</div><div class="p"> 9Miheja ga upita: &#8222;Odakle dolazi&#353;?&#8220;</div><div class="p">Levit mu odgovori: &#8222;Ja sam iz Vitlejema u Judi, i tra&#382;im da se negde nastanim.&#8220;</div><div class="p"> 10Miheja mu re&#269;e: &#8222;Ostani da &#382;ivi&#353; kod mene i budi mi ocem i sve&#353;tenikom, a ja &#263;u ti davati deset srebrnih &#353;ekela godi&#353;nje, ode&#263;u i hranu.&#8220; Levit ode k njemu. 11Levit je pristao da &#382;ivi kod tog &#269;oveka, i mladi&#263; mu je bio kao jedan od njegovih sinova. 12Miheja je posvetio Levita i on mu je postao sve&#353;tenik. Mladi&#263; je &#382;iveo u Mihejinoj ku&#263;i. 13Miheja re&#269;e: &#8222;Sada znam da &#263;e mi Gospod dati napretka, zato &#353;to imam Levita za sve&#353;tenika.&#8220;</div>
 </div>
 </div>
</div>

Sveto pismo, Novi srpski prevod Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc. Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana. The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc. Used by permission. All rights reserved worldwide.

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkJDG">
 <div class="chapter ch18" data-usfm="JDG.18">
 <div class="label">18</div><div class="s1">Seoba Danovog plemena</div><div class="p"> 1U ono vreme, kada nije bilo cara u Izrailju, Danovo pleme je tra&#382;ilo sebi zemlju da se naseli, jer do tada nije primilo u posed zemlju me&#273;u Izrailjevim plemenima. 2Zato su Danovci iz svoga plemena poslali petoricu hrabrih ratnika iz Saraje i Estaola, da uhode zemlju i istra&#382;e je. Rekli su im: &#8222;Idite i izvidite zemlju.&#8220;</div><div class="p">Oni odu u Jefremovu goru, u Mihejinu ku&#263;u, i tamo prespavaju. 3Kad su bili kod Mihejine ku&#263;e, prepoznali su glas mladoga Levita. Svrate oni tamo i upitaju ga: &#8222;Ko te je doveo ovamo? &#352;ta radi&#353; ovde? Za&#353;to si tu?&#8220;</div><div class="p"> 4On im odgovori: &#8222;Tako i tako je Miheja u&#269;inio za mene. On me je unajmio, te sam postao njegov sve&#353;tenik.&#8220;</div><div class="p"> 5Oni mu reko&#353;e: &#8222;Pitaj Boga da znamo ho&#263;e li put na koji smo po&#353;li biti uspe&#353;an?&#8220;</div><div class="p"> 6On im re&#269;e: &#8222;Idite u miru. Gospod bdi nad putem na koji ste po&#353;li.&#8220;</div><div class="p"> 7Tih pet ljudi odu i do&#273;u u Lais. Videli su da narod u njemu &#382;ivi spokojno, po obi&#269;aju Sidonaca&#8201;&#8211;&#8201;mirno i spokojno. Osvaja&#269;i im nisu upadali u zemlju, a nije bilo ni vladara. Osim toga, bili su daleko od Sidonaca, i ni sa kim nisu imali dodira.</div><div class="p"> 8Kad su se vratili svojoj bra&#263;i u Saraju i Estaol, njihova bra&#263;a su ih pitala: &#8222;Kakve vesti donosite?&#8220;</div><div class="p"> 9Oni im odgovori&#353;e: &#8222;Di&#382;ite se! Krenimo gore na njih, jer videli smo da je zemlja veoma dobra! &#352;ta jo&#353; &#269;ekate? Ne oklevajte da odete i zauzmete tu zemlju. 10Kad do&#273;ete tamo, na&#263;i &#263;ete bezbri&#382;an narod, a i zemlja je prostrana. Gospod je predao zemlju u va&#353;e ruke. To mesto ne oskudeva ni u &#269;emu &#353;to zemlja daje.&#8220;</div><div class="p"> 11Tada je &#353;est stotina naoru&#382;anih ljudi iz Danovog plemena krenulo iz Saraje i Estaola. 12Oti&#353;li su gore i utaborili se kod Kirijat-Jarima u Judi. Zato se to mesto sve do danas zove &#8222;Danov tabor&#8220;. Ono se nalazi zapadno od Kirijat-Jarima. 13Odatle su oti&#353;li u Jefremovu goru i do&#353;li do Mihejine ku&#263;e.</div><div class="p"> 14Ona petorica &#353;to su i&#353;la da uhode zemlju Lais reko&#353;e svojoj bra&#263;i: &#8222;Znate li da u ovim ku&#263;ama postoje efod i ku&#263;ni idoli, te idol rezani i liveni? Sad znate &#353;ta da radite.&#8220; 15Onda su svratili tamo i u&#353;li u ku&#263;u mladoga Levita, kod Mihejine ku&#263;e, i upitali ga za zdravlje. 16&#352;est stotina ljudi iz Danovog plemena, naoru&#382;anih za rat, ostalo je da stoji na ulazu kapije. 17A ona petorica &#353;to su i&#353;li gore da uhode zemlju odu unutra i uzmu rezani kip, efod, ku&#263;ne idole, i livenog idola. Sve&#353;tenik je stajao na ulazu kapije uz onih &#353;est stotina ljudi naoru&#382;anih za rat.</div><div class="p"> 18Kad su u&#353;li u Mihejinu ku&#263;u i uzeli rezani kip, efod, ku&#263;ne idole i livenog idola, sve&#353;tenik im re&#269;e: &#8222;&#352;ta to radite?&#8220;</div><div class="p"> 19Oni mu odgovori&#353;e: &#8222;Umukni! Stavi ruku na usta i po&#273;i s nama. Bi&#263;e&#353; nam ocem i sve&#353;tenikom. Nije li za tebe bolje da bude&#353; sve&#353;tenik celom plemenu u Izrailju, nego da bude&#353; sve&#353;tenik u domu jednog &#269;oveka?&#8220; 20Sve&#353;tenik se tome obradovao; uzeo je efod, ku&#263;ne idole i rezani kip, pa se pridru&#382;io narodu. 21Onda su se okrenuli i nastavili put. Napred su pustili decu, sitnu stoku, i imovinu.</div><div class="p"> 22Oni su se ve&#263; bili udaljili od Mihejine ku&#263;e, kad su &#382;itelji ku&#263;a koje su bile oko Mihejine ku&#263;e digli viku i dali se u poteru za Danovcima. 23Po&#353;to su vikali za njima, Danovci su se okrenuli i rekli Miheji: &#8222;&#352;ta je s tobom? Za&#353;to si digao narod?&#8220;</div><div class="p"> 24 Miheja odgovori: &#8222;Uzeli ste bogove koje sam napravio i sve&#353;tenika, i oti&#353;li. &#352;ta meni ostaje? I jo&#353; me pitate: &#8217;&#352;ta je s tobom?&#8217;&#8220;</div><div class="p"> 25Danovci mu reko&#353;e: &#8222;Glasa vi&#353;e da nisi pustio za nama! Ina&#269;e bi neki besni ljudi mogli da se obore na tebe, pa bi navukao propast i na sebe i na svoju porodicu.&#8220; 26Danovci, zatim, odu svojim putem, a Miheja, videv&#353;i da su ja&#269;i od njega, okrene se i vrati svojoj ku&#263;i.</div><div class="p"> 27Danovci su uzeli ono &#353;to je Miheja napravio, i sve&#353;tenika koji je bio kod njega, pa su navalili na Lais, na mirne i bezbri&#382;ne ljude. Pobili su ih o&#353;tricom ma&#269;a, a grad su spalili. 28Nije bilo nikoga da ih izbavi, jer je grad bio daleko od Sidona, i ni sa kim nisu imali dodira. Grad je le&#382;ao u dolini, koja je bila kod Vet-Reova.</div><div class="p">Danovci su iznova sagradili grad i naselili se u njemu. 29Nazvali su ga Dan, po imenu svoga praoca Dana, koji se rodio Izrailju. Grad se pre toga zvao &#8222;Lais&#8220;. 30Danovci su postavili sebi idola, a Jonatan, sin Girsama, Mojsijevog sina, i njegovi sinovi, bili su sve&#353;tenici Danovom plemenu, sve do vremena izgnanstva zemlje. 31Postavili su sebi Mihejinog idola, koji je ovaj napravio, tako da je stajao tamo za sve vreme dok je Dom Bo&#382;iji bio u Silomu.</div>
 </div>
 </div>
</div>

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkJDG">
 <div class="chapter ch19" data-usfm="JDG.19">
 <div class="label">19</div><div class="s1">Zlo&#269;in stanovnika Gavaje u Venijaminovom plemenu</div><div class="p"> 1U ono vreme, kada nije bilo cara u Izrailju, &#382;iveo je na kraju Jefremove gore neki &#269;ovek, Levit. On je sebi uzeo ino&#269;u iz Vitlejema Judinog. 2Ali ino&#269;a se naljutila na njega, pa je pobegla od njega u dom svoga oca u Vitlejem Judin. Tamo je bila &#269;etiri meseca. 3Njen mu&#382; ode za njom da je ubedi da se vrati. Sa sobom je vodio slugu i par magaraca. Ona ga je dovela u ku&#263;u njenog oca. Kad ga je njen otac video, radosno ga je primio. 4Njegov tast, devoj&#269;in otac, je navalio na njega da ostane, pa je ostao s njim tri dana. Tamo su jeli, pili i no&#263;ili.</div><div class="p"> 5&#268;etvrtog dana su poranili; on se spremio da ide, ali je devoj&#269;in otac rekao svome zetu: &#8222;Okrepi se zalogajem hleba, pa onda idite.&#8220; 6Njih dvojica su seli, pa su jeli i pili zajedno. Onda je devoj&#269;in otac rekao tom &#269;oveku: &#8222;Hajde, ostani jo&#353; no&#263;as i proveseli se.&#8220; 7&#268;ovek je ustao da krene, ali je njegov tast navalio na njega, te je opet prespavao tamo. 8Kad je petoga dana poranio da ide, devoj&#269;in otac mu re&#269;e: &#8222;Okrepi se i sa&#269;ekaj dok odmakne dan.&#8220; Tako su obojica jeli.</div><div class="p"> 9&#268;ovek je, zatim, ustao da po&#273;e sa svojom ino&#269;om i momkom. Njegov tast, devoj&#269;in otac, mu re&#269;e: &#8222;Evo, dan naginje k ve&#269;eri; preno&#263;ite ovde, jer dan je na izmaku. Preno&#263;i ovde i proveseli se, a sutra poranite i po&#273;ite na put svojoj ku&#263;i.&#8220; 10Ali &#269;ovek nije hteo da preno&#263;i, nego je ustao i oti&#353;ao. Do&#353;ao je na domak Jevusa, to jest, Jerusalima, vode&#263;i sa sobom par osedlanih magaraca, svoju ino&#269;u i slugu.</div><div class="p"> 11Dan je skoro sasvim bio na izmaku kad su bili kod Jevusa. Tada sluga re&#269;e svome gospodaru: &#8222;Hajde da svratimo u ovaj jevusejski grad i preno&#263;imo u njemu.&#8220;</div><div class="p"> 12Njegov gospodar mu re&#269;e: &#8222;Ne&#263;emo da svra&#263;amo u grad stranaca koji nisu Izrailjci, nego &#263;emo i&#263;i u Gavaju.&#8220; 13Levit jo&#353; re&#269;e svome sluzi: &#8222;Hajde da stignemo do kojeg od onih mesta i preno&#263;imo u Gavaji ili u Rami.&#8220; 14Tako su nastavili da putuju. Sunce je ve&#263; bilo za&#353;lo kad su bili blizu Gavaje, koja pripada Venijaminovom plemenu. 15Skrenuli su tamo da preno&#263;e u Gavaji. Levit je u&#353;ao u grad i seo na gradski trg, ali nije bilo nikoga da ih primi u ku&#263;u da preno&#263;e.</div><div class="p"> 16A neki starac se uve&#269;e vra&#263;ao s njive nakon posla. On je bio iz Jefremove gore, ali je &#382;iveo kao do&#353;ljak u Gavaji. Stanovnici mesta su bili Venijaminovci. 17Podigav&#353;i pogled ugledao je putnika na gradskom trgu. &#8222;Kuda ide&#353;?&#8201;&#8211;&#8201;upita starac. I odakle dolazi&#353;?&#8220;</div><div class="p"> 18Levit mu odgovori: &#8222;Idemo od Vitlejema Judinog na kraj Jefremove gore. Ja sam odande. Putovao sam u Vitlejem Judin i idem u Dom Gospodnji, ali nema nikoga da me primi u svoj dom. 19Mi imamo slamu i seno za na&#353;e magarce, a hleba i vina za mene, za tvoju slu&#353;kinju i za momka s tvojim slugama. Ni u &#269;emu ne oskudevamo.&#8220;</div><div class="p"> 20Starac mu odgovori: &#8222;Mir s tobom! Ja &#263;u se postarati za sve &#353;to ti treba. Samo nemoj provesti no&#263; na trgu.&#8220; 21Tada ga je doveo svojoj ku&#263;i i dao krmu magarcima. Zatim su oprali noge, pa su jeli i pili.</div><div class="p"> 22Dok su se oni gostili, neki ljudi iz grada, ni&#353;tarije, opkole ku&#263;u i po&#269;nu da lupaju na vrata. Rekli su starcu, gospodaru ku&#263;e: &#8222;Izvedi &#269;oveka koji je do&#353;ao u tvoju ku&#263;u da spavamo s njim.&#8220;</div><div class="p"> 23Gospodar ku&#263;e iza&#273;e pred njih i re&#269;e im: &#8222;Ne, bra&#263;o! Ne &#269;inite takva zla! Taj &#269;ovek je u&#353;ao u moju ku&#263;u, zato ne &#269;inite takvu sramotu! 24Evo, izve&#353;&#263;u vam svoju &#263;erku, devicu, i njegovu ino&#269;u; nad njima izvr&#353;ite nasilje. &#268;inite s njima &#353;to god ho&#263;ete, ali ne &#269;inite ovom &#269;oveku takvu sramotu!&#8220;</div><div class="p"> 25Me&#273;utim, ljudi nisu hteli da ga poslu&#353;aju. Tada je Levit zgrabio ino&#269;u i izveo im je napolje. Oni su je silovali i zlostavljali celu no&#263; do jutra. Pustili su je u osvit zore.</div><div class="p"> 26&#381;ena je do&#353;la pred svitanje i pala na ulaz ku&#263;e onog &#269;oveka gde je bio njen gospodar. Tamo je ostala dok se nije razdanilo. 27Njen Gospodar je ustao ujutro, otvorio vrata ku&#263;e i iza&#353;ao da nastavi svojim putem. Tu je ugledao &#382;enu kako le&#382;i na ulazu ku&#263;e, s rukama na pragu. 28On joj re&#269;e: &#8222;Ustani da idemo!&#8220; Ali ona nije odgovorila. &#268;ovek ju je stavio na magarca, spremio se i zaputio ku&#263;i.</div><div class="p"> 29Kad je do&#353;ao ku&#263;i, uzeo je no&#382;, pa je uzeo svoju ino&#269;u i rasekao je, ud po ud, na dvanaest delova, i razaslao ih u sve krajeve Izrailja. 30Ko god je to video, rekao je: &#8222;Tako se ne&#353;to nije dogodilo ni videlo od dana kad su Izrailjci iza&#353;li iz Egipta, do danas. Razmislite o tome, posavetujte se, pa se izjasnite.&#8220;</div>
 </div>
 </div>
</div>

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkJDG">
 <div class="chapter ch20" data-usfm="JDG.20">
 <div class="label">20</div><div class="s1">Rat Izrailjaca protiv Venijaminovaca</div><div class="p"> 1Tada su iza&#353;li svi Izrailjci, od Dana do Vir-Saveje i zemlje Galad. Zajednica se sabrala kao jedan &#269;ovek kod Gospoda u Mispi. 2Na zbor Bo&#382;ijeg naroda do&#353;li su glavari celog naroda, svih Izrailjevih plemena, i &#269;etiri stotine hiljada ljudi naoru&#382;anih ma&#269;em. 3A Venijaminovci su &#269;uli da su Izrailjci oti&#353;li gore u Mispu. Izrailjci zapita&#353;e: &#8222;Recite nam kako se dogodio zlo&#269;in?&#8220;</div><div class="p"> 4Levit, mu&#382; &#382;ene koja je bila ubijena, odgovori: &#8222;Ja sam sa ino&#269;om do&#353;ao u Gavaju Venijaminovu da preno&#263;im. 5Me&#273;utim, napali su me me&#353;tani Gavaje i no&#263;u opkolili ku&#263;u u kojoj sam bio; hteli su da me ubiju. Moju ino&#269;u su silovali, tako da je umrla. 6Ja sam, onda, uzeo ino&#269;u, rasekao je i poslao je u sve delove Izrailjevog nasledstva, jer su po&#269;inili izopa&#269;enost i sramotu u Izrailju. 7Evo, svi ste vi Izrailjci; razmotrite stvar i ovde donesite odluku.&#8220;</div><div class="p"> 8Sav narod ustade kao jedan &#269;ovek, govore&#263;i: &#8222;Niko od nas ne&#263;e i&#263;i svome domu, niko se od nas ne&#263;e vra&#263;ati svojoj ku&#263;i. 9A sad, ovo je &#353;to &#263;emo uraditi Gavaji: po&#263;i &#263;emo na nju kako &#382;reb poka&#382;e. 10Izabra&#263;emo deset ljudi od stotinu iz svih izrailjskih plemena, stotinu od hiljadu, i hiljadu od deset hiljada, da nose namirnice za vojsku. Kad vojska u&#273;e u Gavaju Venijaminovu, kazni&#263;e je za sramotu koju je po&#269;inila u Izrailju.&#8220; 11Svi su se Izrailjevi ljudi sabrali protiv tog grada, zdru&#382;eni kao jedan &#269;ovek.</div><div class="p"> 12Izrailjska plemena posla&#353;e ljude po svom Venijaminovom plemenu i upita&#353;e: &#8222;Kakav se to zlo&#269;in dogodio me&#273;u vama? 13Predajte sad te ni&#353;tarije iz Gavaje da ih pogubimo i iskorenimo zlo iz Izrailja.&#8220; Ali Venijaminovci nisu hteli da poslu&#353;aju glas svoje bra&#263;e Izrailjaca.</div><div class="p"> 14Tada su se Venijaminovci iz svojih gradova sabrali u Gavaji da ratuju protiv Izrailjaca. 15Venijaminovaca iz gradova, koji su tog dana bili sabrani, bilo je dvadeset &#353;est hiljada ljudi naoru&#382;anih ma&#269;em, ne ra&#269;unaju&#263;i sedam stotina izabranih ljudi, &#382;itelje Gavaje, koji su bili sabrani. 16Od sveg tog naroda, ovih sedam stotina izabranih ljudi bili su levaci; svaki je od njih ga&#273;ao kamenom iz pra&#263;ke u dlaku, ne proma&#353;uju&#263;i.</div><div class="p"> 17Izrailjaca, bez Venijaminovaca, koji su bili sabrani, bilo je &#269;etiri stotine hiljada ljudi naoru&#382;anih ma&#269;em, sve samih ratnika.</div><div class="p"> 18Oni su ustali i oti&#353;li gore u Vetilj da pitaju Boga. Izrailjci su pitali: &#8222;Ko &#263;e od nas prvi krenuti da ratuje sa Venijaminovcima?&#8220;</div><div class="p">Gospod odgovori: &#8222;Juda neka po&#273;e prvi.&#8220;</div><div class="p"> 19Izrailjci ustanu ujutro i utabore se nasuprot Gavaje. 20Izrailjski ljudi su iza&#353;li da ratuju protiv Venijamina; svrstali su se u bojni red da stupe u boj protiv Gavaje. 21Ali Venijaminovci iza&#273;u iz Gavaje i potuku Izrailjce. Tog dana je palo dvadeset dve hiljade ljudi. 22Vojska Izrailjaca je prikupila snagu, te se ponovo svrstala u bojni red na istom mestu gde se svrstala prvoga dana. 23Naime, Izrailjci su oti&#353;li gore i plakali pred Gospodom sve do ve&#269;eri. Pitali su Gospoda: &#8222;Ho&#263;u li opet stupiti u boj s mojim bratom Venijaminom?&#8220;</div><div class="p">Gospod odgovori: &#8222;Krenite na njega!&#8220;</div><div class="p"> 24Drugoga dana Izrailjci krenu na Venijaminovce. 25Ali Venijaminovci iz Gavaje iza&#273;u im na megdan drugoga dana i potuku Izrailjce. Palo je jo&#353; osamnaest hiljada ljudi, od kojih je svaki bio naoru&#382;an ma&#269;em.</div><div class="p"> 26Tada su svi Izrailjci, sav narod, oti&#353;li gore u Vetilj, te su plakali i sedeli pred Gospodom. Tog dana su postili sve do ve&#269;eri i prinosili &#382;rtve svespalnice i &#382;rtve mira pred Gospodom. 27Izrailjski narod je pitao Gospoda. (Tamo je u te dane bio Kov&#269;eg saveza Bo&#382;ijeg, 28a Fines, sin Eleazarov, sin Aronov, slu&#382;io je pred njim u ta vremena.) Izrailjci su pitali Gospoda: &#8222;Ho&#263;emo li ponovo iza&#263;i u boj protiv na&#353;e bra&#263;e Venijaminovaca, ili da se okanemo toga?&#8220;</div><div class="p">Gospod odgovori: &#8222;Krenite, jer &#263;u vam ga sutra predati u ruke.&#8220;</div><div class="p"> 29Tada je Izrailj postavio zasedu Gavaji unaokolo. 30Tre&#263;ega dana Izrailj krene na Venijaminovce; svrstali su se u bojni red protiv Gavaje, kao i pre. 31Venijaminovci su iza&#353;li na megdan vojsci, i po&#269;eli da ubijaju narod, kao i pre, ali su bili odvu&#269;eni od grada na puteve, od kojih jedan vodi gore u Vetilj, a drugi u Gavaju. Ubili su oko trideset Izrailjaca na polju. 32Venijaminovci su govorili: &#8222;Padaju pred nama kao prvi put!&#8220; A Izrailjci su se bili dogovorili: &#8222;Be&#382;imo da ih odmamimo od grada na puteve!&#8220;</div><div class="p"> 33Tada su svi Izrailjci krenuli sa svog mesta i svrstali se u bojni red kod Val-Tamara, dok je izrailjska zaseda jurnula iz svoga skrovi&#353;ta kod poljana Gavaje. 34Pred Gavaju je do&#353;lo deset hiljada izabranih ljudi iz celog Izrailja. Nastala je ljuta bitka, ali Venijaminovci nisu znali da im se bli&#382;i propast. 35Gospod je porazio Venijamina pred Izrailjem. Tog je dana Izrailj pobio dvadeset pet hiljada stotinu ljudi, koji su svi bili naoru&#382;ani ma&#269;em. 36Tada su Venijaminovci shvatili da su pora&#382;eni.</div><div class="p">A oni Izrailjci &#353;to su uzmakli sa svojih polo&#382;aja pred Venijaminovcima, uzdali su se u zasedu koju su postavili Gavaji. 37Zaseda je hitro navalila na Gavaju, i u&#353;av&#353;i u nju, posekla celi grad o&#353;tricom ma&#269;a. 38A Izrailjci su se bili dogovorili sa onima iz zasede: kad ovi u&#273;u u grad, neka podignu veliki oblak dima iz grada kao znak. 39Tada &#263;e se Izrailjci vratiti u boj.</div><div class="p">Kad su, dakle, Venijaminovci po&#269;eli da ubijaju, palo je tridesetak Izrailjaca. Tada su govorili: &#8222;Nema sumnje, ginu pred nama kao u pre&#273;a&#353;njem boju!&#8220; 40Kad je znak, stub dima, po&#269;eo da se di&#382;e iz grada, Venijaminovci su se obazreli i ugledali kako se plamen iz celog grada di&#382;e do neba. 41Tada su se Izrailjci okrenuli, a Venijaminovci su se prestravili, jer su shvatili da ih je zadesilo zlo. 42Venijaminovci se dado&#353;e u beg pred Izrailjcima putem &#353;to vodi u pustinju, ali se iz bitke nisu mogli izvu&#263;i, jer su ih ubijali i oni &#353;to su iza&#353;li iz gradova. 43Oni su opkolili Venijaminovce i, gone&#263;i ih bez predaha, dokraj&#269;ili ih pred Gavajom na istoku. 44Palo je osamnaest hiljada Venijaminovaca, sve samih ratnika. 45Venijaminovci su se okrenuli i pobegli prema pustinji, ka steni Rimonu, ali su Izrailjci posekli jo&#353; pet hiljada ljudi po putevima. Pratili su ih u stopu dok im nisu potukli jo&#353; dve hiljade ljudi.</div><div class="p"> 46Tog je dana palo ukupno dvadeset pet hiljada Venijaminovaca naoru&#382;anih ma&#269;em, sve samih ratnika. 47Onih koji su se okrenuli i pobegli ka steni Rimonu, bilo je &#353;est stotina. Ovi su ostali &#269;etiri meseca kod Stene Rimona. 48Izrailjci su se zatim vratili natrag k Venijaminovcima i pobili ma&#269;em mu&#353;karce iz gradova, stoku i &#353;to se god na&#353;lo. A sve gradove na koje su nai&#353;li spalili su ognjem.</div>
 </div>
 </div>
</div>

<div class="version vid1969 iso6393srp" data-vid="1969" data-iso6393="srp">
 <div class="book bkJDG">
 <div class="chapter ch21" data-usfm="JDG.21">
 <div class="label">21</div><div class="s1">&#381;ene za Venijaminovce</div><div class="p"> 1A Izrailjci su se bili zakleli kod Mispe: &#8222;Niko od nas ne&#263;e dati svoju &#263;erku Venijaminovcu za &#382;enu.&#8220;</div><div class="p"> 2Narod je do&#353;ao u Vetilj. Tamo su sedeli pred Bogom do ve&#269;eri, nari&#269;u&#263;i i gorko pla&#269;u&#263;i. 3Govorili su: &#8222;Gospode, Bo&#382;e Izrailjev! Zbog &#269;ega se dogodilo ovo u Izrailju, da jednog plemena danas vi&#353;e nema u Izrailju?&#8220;</div><div class="p"> 4Slede&#263;eg jutra je narod poranio i sagradio &#382;rtvenik, pa je prineo &#382;rtve svespalnice i &#382;rtve mira.</div><div class="p"> 5Izrailjci upita&#353;e: &#8222;Ima li koga od svih Izrailjevih plemena da nije do&#353;ao gore na zbor pred Gospoda?&#8220; Naime, tvrdo su se zakleli da &#263;e svakako biti pogubljen onaj ko ne do&#273;e Gospodu gore u Mispu.</div><div class="p"> 6Tada su se Izrailjci sa&#382;alili nad svojim bratom Venijaminom i rekli: &#8222;Danas je odse&#269;eno jedno pleme od Izrailja. 7&#352;ta da u&#269;inimo da pre&#382;iveli dobiju &#382;ene, kad smo se zakleli Gospodom da im ne&#263;emo dati svoje &#263;erke za &#382;ene?&#8220; 8Upitali su: &#8222;Ima li koga od Izrailjevih plemena da nije do&#353;ao pred Gospoda, gore u Mispu?&#8220; Ispostavilo se da niko iz Javis-Galada nije do&#353;ao u tabor, na zbor. 9Jer kad se narod prebrojio, tamo nije bilo nikog od stanovnika Javis-Galada.</div><div class="p"> 10Zatim su poslali tamo &#269;etu od dvanaest hiljada ratnika i zapovedili im: &#8222;Idite i pobijte o&#353;trim ma&#269;em stanovnike Javis-Galada, i &#382;ene i decu.&#8220; 11Ovako &#263;ete u&#269;initi: &#8222;Ubijte svakog mu&#353;karca i svaku &#382;enu koja je delila postelju sa mu&#353;karcem.&#8220; 12Me&#273;u stanovni&#353;tvom Javis-Galada na&#353;li su &#269;etiri stotine devica koje nisu delile postelju s mu&#353;karcem, pa su ih doveli u Silom, koji je u Hananu.</div><div class="p"> 13Onda je cela zajednica poslala poruku Venijaminovcima, koji su bili kod stene Rimona, i objavila im mir. 14Tada su se Venijaminovci vratili, i dali im &#382;ene iz Javis-Galada, koje su bile po&#353;te&#273;ene. Me&#273;utim, nije ih bilo dovoljno za sve.</div><div class="p"> 15Narod se sa&#382;alio nad Venijaminom, zato &#353;to je Gospod okrnjio jedno od izrailjskih plemena. 16Tada su stare&#353;ine zbora rekle: &#8222;&#352;ta da u&#269;inimo da pre&#382;iveli dobiju &#382;ene, po&#353;to su &#382;ene iz Venijamina istrebljene?&#8220; 17Reko&#353;e jo&#353;: &#8222;Venijaminovo nasledstvo mora pripasti pre&#382;ivelima, da se ne bi zatrlo jedno pleme iz Izrailja. 18Mi im ne mo&#382;emo dati svoje &#263;erke za &#382;ene, jer su se Izrailjci zakleli: &#8217;Nek je proklet onaj ko da &#382;enu Venijaminovcu!&#8217; 19Evo&#8201;&#8211;&#8201;reko&#353;e&#8201;&#8211;&#8201;u Silomu se svake godine odr&#382;ava praznik Gospodu. Grad se nalazi severno od Vetilja, isto&#269;no od puta koji od Vetilja vodi gore u Sihem, i ju&#382;no od Levone.&#8220;</div><div class="p"> 20Zatim su dali uputstvo Venijaminovcima: &#8222;Idite, sakrijte se u vinograde 21i gledajte. Kad silomske devojke iza&#273;u da igraju u kolu, vi iza&#273;ite iz vinograda, pa neka svaki od vas otme sebi &#382;enu izme&#273;u silomskih devojaka. Onda se vratite u zemlju Venijaminovu. 22A kad njihovi o&#269;evi ili bra&#263;a do&#273;u k nama da se &#382;ale, mi &#263;emo im re&#263;i: &#8217;Oprostite im nas radi, jer u ovom ratu nismo mogli da zarobimo &#382;enu za svakoga od njih. Vi niste hteli da im ih date, jer biste tada vi bili krivi.&#8217;&#8220;</div><div class="p"> 23Venijaminovci su u&#269;inili tako; uzeli su sebi za &#382;ene one devojke &#353;to su oteli dok su igrale, prema broju svojih mu&#353;karaca. Potom su oti&#353;li i vratili se na svoje nasledstvo. Po&#353;to su obnovili gradove, nastanili su se u njima.</div><div class="p"> 24Tada su se Izrailjci razi&#353;li odande, svaki u svoje pleme i u svoj rod, i svaki se odande vratio na svoje nasledstvo.</div><div class="p"> 25U ono vreme nije bilo cara u Izrailju i svako je &#269;inio &#353;to mu se &#269;inilo pravo.</div>
 </div>
 </div>
</div>

القضاةUzorak

Sveto Pismo

O ovom planu

Slični planovi